Još jedan postupak preuzimanja video klipova

Našao sam još jedan sajt koji daje besplatne usluge skidanja (download) video klipova,to je ovaj „SaVids“ sajt:http://www.savids.com/ ,sa kojeg možete skidati video klipove prostim ubacivanjem URL adrese video klipa kojeg želite da skinete, u prostor za download.Sa tog sajta možete skinuti video klipove sa: video.google.com , youtube.com , dailymotion.com , myspace.com itd.

Što se tiče Ducijevog bloga moći ćete da skidate video klipove na veoma lak način.Pokazaću vam to na primeru video klipa:

Čudo rađanja


Sada kliknite na donji link da bi preuzeli video klip:
Preuzmi video klip

I kada kliknete otići ćete na SaVids sajt,a u prostoru za download videćete ovaj lnik:

#http://video.google.com/videoplay?docid=-2437696467485275084&hl=en

To je nepravilan link,zato samo izbrišite ovaj početni znak „#“ popularno zvan „taraba“ i sada dobijate ispravan link za skidanje koji bez tarabe izgleda ovako:

http://video.google.com/videoplay?docid=-2437696467485275084&hl=en

Ostaje vam samo da kliknete desno od linka na dugme „Download“ i
nešto ispod pojaviće vam se link za skidanje u plavoj boji kao na donjoj slici:

Kliknite na njega i to je to…

Video download – instrukcije

Ovo je najbrži i najlakši metod za skidanje (download) bilo kog video klipa sa ovoga bloga.
Prvo,idite na ovaj sajt za skidanje videa: http://keepvid.com/ ,tada dobijete ovu sliku,kliknite na nje da je uvećate :

pa zatim u praznom polju za link (URL) prekopirajte link željenog video klipa i tada dibijate ovu sliku :

i kada kliknete na komandu „download“ sa prikaza u prthodnoj slici,daju vam download link za dotični video klip,i ta slika izgleda ovako:

Kliknite na taj download link koji vam je ponuđen i to je to.Ako to ne upali ponekad,onda koristite ovu dole drugu metodu.

Video download – instrukcije/instructions

Ovde možete pogledati instrukcije,kako da na najpraktičniji i najlakši način skinete neki video sa ovog bloga u „FLV“ video formatima,a i mnogo šire,sa Google videa,You Tube,MySpace,Dailymotion itd…
To se sve radi,uz pomoć mal extenzije Firefox pretraživača (browser) koja se zove video download helper.Sam postupak rada sa download helperom možete naći u video uputstvima koja su postavljena dole,kao i savete koje je najbolje imati Firefox extenzije.
Ako nešto nije jasno,pitajte.

Instructions in English

The easiest way to get videos from this blog in „FLV“ video format is to use Firefox browser and its extension Video download helper
The way how to do it you can se at the video tutorial below.If there is something that is not quite clear to you,you are free to ask.

Downloads Teh Internets! By NermalsChannel
How to use download helper ,for youtube,google,etc..

Installing a download helper for downloadable videos/content
By dinkoman

DownloadHelper By sefonty

DownloadHelper the GREATEST firefox extension for media download

Uputstva sa prikazima / User manual
Ostala video uputstva za korišćenje download helpera / Other video tutorials for using download helper
Besplatan FLV plejer / Free FLV player

Ostalo / Others

Alati / Tools

The Best Firefox Addons Ever – Themes, addons & plugins

Ekstrakovani audio klipovi iz Ducijevih TV nastupa

Izvuko sam adio zapise iz Ducijevih nastupa na TV Jesenjinu i TV Palma plus i sve to konvertovao u popularne mp3 audio formate koji se mogu implementirati u mobilnim telefonima i Mp3 plejerima, jer nemaju mnogo megabajta.
To će moći odavde da se skida (download), narezuje na disk i da se, kao što sam rekao, kopira u mobilne telefone i tako će Ducijevi govori biti dostupniji širim masama, jer nema ko danas nema mobilni telefon. Takođe, ovde će se postavljati i ostali obrađeni video zapisu Duvijevin nastupa u vidu audio zapisa.

Ducijevo gostovanje na TV Jesenjin, Novembar 2007

download (12,6 mb.)

Ducijevo gostovanje na TV Jesenjin, April 2008

download (13mb.)

Duci na TV Jesenjin, Mart 2009

Preuzmite izvučen audio fajl iz Ducijevog nastupa (14.3 mb.)

Ducijev nastup na TV Palma Plus, Maj 2006

download (8,4mb.)

Duci na TV Palma Plus, Mart 2009

Preuzmi audio snimak emisije (15.2 mb.)

Kuberten, Hitler, Buš, kao „papagaji“ !

Интервју Љубодраг – Дуци Симоновић
Dato listu: Правда
11.08.2008

Кубертен, Хитлер, Буш, као „папагаји“!

Љубодраг Симоновић - Дуци

Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства

Мото „Важно је учествовати“ изгубио је своју вредност. Данас је важно само победити
„Дошли су нам пријатељи из далека, како срећни смо ми“. Овом реченицом чувеног кинеског мислиоца Конфучија почело је отварање 29. олимпијских игара у Пекингу. Љубодраг-Дуци Симоновић каже да спектакл отварања Игара има уметнички карактер, али да је у суштини идеолошка подвала, стварање илузије о срећном свету, док је стварност потпуно другачија.

- Протагонисти олимпизма настоје да кажу да је то хуманистичка манифестација и миротворачка прича. То што причају Џорџ Буш, кинески руководиоци, говорили су и Адолф Хитлер, Кубертен… То је прича оних који владају светом. Али ту мора да се „умува“ један идеолошки и хуманистички карактер. Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства. У најбуквалнијем смислу – рекао је Симоновић и наставио – Са једне стране те тачке отварања могу се посматрати са уметничког и естетског аспекта. Али када се има у виду политичка и економска позадина целе приче онда све то пада у воду. Олимпијске игре служе да се створи илузија о „срећном свету“. Уистину, оне су манифестација са којом се велича дух који уништава свет – и то на спектакуларни начин. Ради се о духу који је отелотворење социјално дарвинистичког принципа – борба свих против свих, као и апсолутизованог принципа квантитативно мерљивог учинка који је изражен у максими цитиус, алтиус, фортиус. Нема естетског бића човека, нема развоја међуљудских односа, нема националних култура, нема духовног стваралаштва… Отуда је бесмислено позивати се на Конфучија чија филозофија инсистира на саживоту људи која се заснива на духовности и мудрости. Какве везе имају Олимпијске игре са духовношћу? Отварање Игара у целини гледано је мегаломански кич који има за циљ да засени, а не да продухови људе.

Симоновић сматра да је церемонија отварања 29. Игара имала пре свега за циљ да прикаже кинеску експанзију.
- Кина је у великом економском и војном успону. Пекиншке Олимпијске игре треба да покажу развојну моћ најмногољудније државе света. Не само оно што је она сада, већ оно што она може да буде. „Бити највећи, најбољи, најорганизованији…“ – то је израз тежње да се постане доминирајућа сила у свету.
Спортски терени постају полигони за економски „рат“ великих светских моћника.

- Настојање да се освоји што више медаља, израз је тежње да се постигне што боља позиција на капиталистичкој карти света. Јасно се види да је у питању ратна стратегија. Број медаља означава број победа. Мото „Важно је учествовати“ изгубио је сваку хуману вредност. Данас је важно само победити. Већ сада се збрајају медаље. Победе немају спортски, већ политички и економски карактер. Монструозне убице појављују се под „миротворачким“ маскама, а њихови злочини добијају анђеоски изглед. Најбољи пример је агресија на Србију од стране НАТО-а која ја добила име „Милосрдни анђео“. Оно што је најгоре, на Олимпијским играма доминира екоцидна логика. Однос капитализма према телу у спорту одговара односу капитализма према природи. Дух који се глорификује на Олимпијским играма је заправо дух који уништава живот на планети. Све је то једна велика – олимпијска превара.

Западни моћници више него пре покушавају да у сврху сопствене моћи искористе Олимпијске игре?
- Владари најмоћнијих држава у свету користе прилику да се у Пекингу што више истакну. Зашто је сада Буш тамо? Скупља политичке поене, јер је његов рејтинг у Америци драстично опао. Сви они ће се сликати са победницима, а не са оним који изгубе. Поистовећују се са спортистима и присвајају њихове тријумфе. То је прљави механизам, који је постојао од првог дана Олимпијских игара.
Легендарни кошаркаш истиче да је пријатељство међу светским сила све само не искрено.

- Американци су потпуно везани, дугују Кини велики новац, која је практично стабилизатор америчког тржишта и економије. Рачунају на Кину као савезника у покушају да се Русији одузме Сибир. То је стратешка игра. У суштини, они не гледају на њих као на пријатеље, већ као на смртне непријатеље. То је борба на глобалном простору која уништава све око себе и која се заснива на владајућем принципу монополистичког капитализма: „Велика риба прождире малу рибу!“. Све је мање животног простора, енергије, тржишта… Игре у Пекингу имају велики симболички значај: готово је уништена природна животна средина, људи тамо једва дишу, а све захваљујући економском развоју који се заснива на логици профита. Истовремено, ту се одржавају Олимпијске игре на којима се глорификују принципи који воде уништавању природе и човека, пре свега принцип „брже, даље, снажније“. Какво лудило!

Светски медији се утркују ко ће пре у први план да истакне негативну страну домаћина Игара.
- У Атини је погинуло преко 80 радника, у Атланти је велики број црнаца отеран на улице. Вршен је огроман терор над народом, али то је било у реду, јер је то Америка. Све Олимпијске игре функционишу на исти начин, нису само радници у Кини остављени на цедилу, неплаћени за свој посао. Али све што се дешава у Кини је „катастрофа“, а када се исто то дешава у другим земљама онда је то„оличење хуманизма“ – казао је Симоновић.
А.К.

Ducijev intervju „Glasu javnosti“

Intervju: LJubodrag – Duci Simonović, proslavljeni košarkaš

24. Februar 2008

Novac je pozvao mafiju u sport

Čim su počela regularna sportska takmičenja, pre svega u fudbalu u Engleskoj, stvoren je sistem klađenja koji je uslovio nameštanje utakmica, što znači potkupljivanje igrača, sudija i vlasnika klubova. Budući da je sport kao institucija van pravnog sistema u takozvanom „demokratskom svetu“, stvorene su bezgranične mogućnosti za prljave poslove u sportu

Ako je pre sto godina osnivač modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten izjavio „da je novac najveći neprijatelj sporta“, onda se s pravom pitamo zašto je moderno društvo žrtvovalo najvažniju sporednu stvar u životu svakoga čoveka na kugli zemaljskoj.

Odgovor na ovo i na mnoga druga pitanja potpunog uništenja mentalne snage i takmičarske volje neposrednih aktera sporta potražili smo od doktora pravnih nauka LJubodraga – Ducija Simonovića, čoveka koji je pre tridesetak godina hrabro stao u odbranu onih pripadnika ljudske rase kojima je bogom data veština sportskog umeća i talenta. I naravno, u toj neravnopravnoj borbi ostao je sve ove godine usamljen, otuđen, degradiran, ali ne i slomljen…

nKada je po vašem mišljenju mafija počela da preuzima ključnu ulogu u sportu uopšte, posebno, u verovatno najprofitabilnijoj grani – fudbalu?

- Mafija je počela da se pojavljuje u sportu kada je novac počeo da ulazi u sport – tvrdi dr prava, bivši vrhunski košarkaš LJubodrag – Duci Simonović. – Počelo je sa fudbalom, kao najpopularnijim sportom, a onda sa košarkom i drugim sportovima. U košarku novac je počeo da dolazi posle Svetskog prvenstva u LJubljani 1970. godine, kada smo osvojili prvo mesto. U fudbal desetak godina ranije.

nŠta za vas znači sportski profesionalizam, odnosno da li je on širom otvorio vrata ulasku mafije…

KUBERTEN ODUŠEVLJEN NACISTIMA

Šta mislite, da li se Kuberten prevrće u grobu zbog toga što se totalno izgubio duh olimpizma, a Olimpijski pokret pretvorio u mafijašku organizaciju?
- Uprkos tome što se to kosi sa njegovom olimpijskom filozofijom, Kuberten je pri kraju života prihvatio profesionalizam. Inače, njegovi pogledi o olimpizmu i pedagogiji bili su gotovo identični sa nacističkim pogledima. U njegovom pismu Hitleru od 17. marta 1937. godine, Kuberten se zahvaljuje Hitleru ne samo na novcu koji mu je ovaj poslao (10.000 rajhs maraka), već i na podršci koju su mu nacisti dali za njegovu pedagogiju. Kuberten je u toj meri bio oduševljen nacističkom Nemačkom i posebno Hitlerom, da je sve svoje spise (60.000 pisanih strana) poverio na čuvanje nacistima. On je nacistima poverio i ispunjenje njegove poslednje želje, da mu se srce sahrani na Peloponezu, u „Olimpijskoj dolini“ (danas „Dolina Pjera de Kubertena“). Nacisti ga nisu izneverili. Kada je umro, izvadili su srce i ugradili ga (1938.) u spomenik dignut na tlu antičke Olimpije – kaže Simonović.

- Sport je od samog svog nastanka kao institucije, krajem 19. veka, postao deo kapitalističkog poretka, što znači sredstvo za stvaranje profita. Čim su počela regularna sportska takmičenja, pre svega u fudbalu u Engleskoj, stvoren je sistem klađenja koji je uslovio nameštanje utakmica, što znači potkupljivanje igrača, sudija i vlasnika klubova. Sportski profesionalizam je neminovna posledica razvoja sporta kao šou biznisa. Zvanični, osnivač modernih olimpijskih igara Pjer de Kuberten rekao je, još krajem 19. veka, da je „novac najveći neprijatelj sporta“ i da su profesionalni sportisti „cirkuski gladijatori“.

nKoliko je svetska politika imala uticaja u razvoju sportske mafije u svetu i kod nas?

- Sport je postao najvažnije sredstvo kapitalista i birokratije za držanje radnih „masa“ u pokornosti. Kuberten je, posle Ruske i Minhenske revolucije, rekao da je sport „najjeftinija duhovna hrana koja drži radnike u pokornosti“. Istovremeno, sport je, kao otelotvorenje vladajućih vrednosti kapitalizma, postao najznačajnije sredstvo za duhovnu kolonizaciju sveta, što znači za uvlačenje „nižih rasa“ u kapitalističku orbitu. Sport je postao prva mondijalistička ideologija i Kuberten nije krio da je glavni cilj širenja sporta (olimpizma) u svetu obračun s kulturnim i slobodarskim nasleđem kolonijalizovanih naroda. Sve veći značaj sporta kao sredstva za depolitizaciju potlačenih radnih slojeva i kolonijalizovanih naroda otvorila je prostor mafijaškim bandama da preuzmu sport u svoje ruke i da za to ne snose nikakve posledice.

nKako funkcioniše mafija u sportu? Koliko je sportista pojedinac u mogućnosti da se svemu tome suprotstavi?

- Budući da je sport kao institucija van pravnog sistema u takozvanom „demokratskom svetu“, stvorene su bezgranične mogućnosti za prljave poslove u sportu. Uzmite takozvanu prodaju igrača. Odakle pravo klubovima da prodaju igrače? Sportisti profesionalci bi trebalo da budu „slobodna“ radna snaga na tržištu, kao i druga radna snaga, a oni su, faktički, svojina klubova. Zapravo, prodaja igrača je samo način da vlasnici klubova „peru novac“. Zato postoje „dupli ugovori“. Najveće pare „peru“ se u sportu. Prema grubim procenama, kapitalisti u svetu godišnje „operu“ preko sporta 1.500 milijardi dolara. Ne bi me iznenadilo da je ta suma daleko veća. Naši klubovi su samo deo svetskog sporta i da bi opstali u njemu moraju da prihvate vladajuća pravila. Korupcija u sportu nije anahronizam, već je temelj na kome svetski sport funkcioniše. Sport se nalazi tamo gde i prostitucija, kocka, prodaja droge…

nKoliko je svemu tome doprinela ona čuvena krilatica „da su nekada igrali siromašni, a bogati gledali, dok danas igraju bogati, a siromašni gledaju“?

- Sport je „privilegija“ sirotinje. Treneri ne idu na Dedinje da traže talente, već u seoske i prigradske sredine gde živi sirotinja. Isto je u Evropi i drugim delovima sveta. U SAD deca iz crnačkih geta čine udarnu snagu sporta. Nije slučajno legendarni borac za ljudska i građanska prava Afroamerikanaca Martin Luter King, koga je ubio FBI, govorio je da su crni profesionalni sportisti „sramota za crnu rasu“ jer ih „beli gospodari koriste da bi prikrili pravi položaj crnačke populacije u SAD“. Milioni mladih širom sveta gube zdravlje i mogućnost da steknu obrazovanje u nastojanju da putem sporta pobegnu iz sirotinjskog geta i domognu se para i „slave“. Samo mali broj uspe – ostali propadaju. U sportu odavno važi maksima da je sport „ruski rulet za svetsku sirotinju“ – zaključuje Simonović.

Autor: Predrag Jeremić

http://www.glas-javnosti.co.yu/

Da se ne zaboravi !

TRAJKO RAJKOVIC
(1937-1970)
Roden je 7.decembra 1937. godine u Leskovcu. U ,,plavu sredinu“ došao je 1959. godine, kao student medicine, vrlo visok (210cm), pomalo nespretan i bojažljiv mladic, od koga se tek ponešto moglo ocekivati. Medutim, tadašnje rukovodstvo OKK Beograda u ,,materijalu“ od koga je Rajkovic Trajko bio napravljen, prepoznalo je košarkaški dijamant i zapocelo njegovo brušenje.
Napornim radom i treningom, za vrlo kratko vreme, Trajko staje rame uz rame sa Koracem i Gordicem i postaje centarska vedeta ,,plavog kluba“, vrednost na koju se ozbiljno racuna. Sa svojim karakteristicnim horogom kao i izuzetnim osecajem za skok, Trajko je tih šampionskih 60-tih godina, bio nerešiva enigma za teške centre Olimpije, Partizana, Zvezde, Zadra, italijanskog Virtusa, francuskog Kantua, belgijskog Antverpsea.. Kao potvrda Trajkoviceve košarkaške vrednsti, i merilo rada i uspeha, ubrzo pristiže i poziv za reprezentaciju od strane profesora Ace Nikolica. Boje nacionalnog tima Trajko Rajkovic branio je skoro celu deceniju, od 1963-1970. Ovaj košarkaški div na svojim širokim plecima, uz Iva Daneua, Krešimira Cosica, Radivoja Koraca, Petra Skansija i
drugove, izneo je mnoge terete i utabao put novoj košarkaškoj sili koja je izranjala na starom kontinentu.i Za vreme Trajkovicevog igranja u reprezentaciji, Jugoslavija je osvojila dva evropska srebra (1965 i 1969) i jednu bronzu (1963) , kao i jedno olimpijsko srebro (1968).
Na svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970, da li zbog greške lekara koji su olako shvatili psiho-fizicku slabost Jugoslovenskog centra posle jedne od utakmica šampionata, ili jednostavno sudbine, iznenada prestaje da kuca srce Trajka Rajkovica. Na tom šampionatu u glavnom gradu Slovenije Jugoslavija prvi put u istoriji postaje svetski šampion. Prvi svoj veliki uspeh nacionalni tim platio je skupo. Nacija je dobila velikog šampiona. Izgubila, ništa manjeg…
Iza Trajka Rajkovica ostalo su sin Vladimir i supruga Biljana, i jedna velika uspomena na leskovackog diva, krupnog coveka i telom i srcem, košarkaša koji je zatnim slovima sa svojom generacijom pisao istoriju jugoslovenske košarke.

http://www.okkbeograd.org.yu/

TRAJKO RAJKOVIĆ
(1937-1970)

Trajko Rajković was born on the 7th decembar 1937. in Leskovac, south of Serbia. He came to club in 1959, as a medicine student, tall, little bit climsy and shy young man. But menagement of OKK Beograd had recognized a „basketball diamond“ in this boy’s talent and started its shaping.

With hard working and training, in quite short time, Rajković became centar vedet of „blue crew“, a dependence to count on. With excelent sky-hook and great rebounding he was unsolvable enigme for centars of Olimpija, Partizan, Crvena Zvezda, Zadar, Virtus from Italy, french Kantu, belgian Antverpse. As an acknowledgment of it all, in 1963 came the national team invitation. He defended national colors allmost whole decade, untill 1970. This basketball giant side by side with Ivo Daneu, Krešimir Ćosić, Radivoje Korać, Petar Skansi and others brought out many burdens, tapping road for new basketball force that emerged on old continent. During the time of Rajković’s performance in NT, Yugoslavia won two european silvers (1965 and 1969) and one bronze (1963), so as one olympics silver (1968).

On the world championship in Lubljana, Slovenia, either ’cause of doctor’s carelessness, that took Rajković’s sudden weakness to easily, or just ’cause of will of the destiny, Trajko’s heart stopped, just after the ballgame. First national team success was payed very expencive. At the same time nation got one and lost another champion…

Behing Trajko, left his wife Biljana and son Vladimir, as well as one great memory of giant from Leskovac, big men by body just as by heart, basketball player that, along with others from that generation, wrote history of yugoslavian basketball with golden letters.