Kuberten, Hitler, Buš, kao „papagaji“ !

Интервју Љубодраг – Дуци Симоновић
Dato listu: Правда
11.08.2008

Кубертен, Хитлер, Буш, као „папагаји“!

Љубодраг Симоновић - Дуци

Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства

Мото „Важно је учествовати“ изгубио је своју вредност. Данас је важно само победити
„Дошли су нам пријатељи из далека, како срећни смо ми“. Овом реченицом чувеног кинеског мислиоца Конфучија почело је отварање 29. олимпијских игара у Пекингу. Љубодраг-Дуци Симоновић каже да спектакл отварања Игара има уметнички карактер, али да је у суштини идеолошка подвала, стварање илузије о срећном свету, док је стварност потпуно другачија.

- Протагонисти олимпизма настоје да кажу да је то хуманистичка манифестација и миротворачка прича. То што причају Џорџ Буш, кинески руководиоци, говорили су и Адолф Хитлер, Кубертен… То је прича оних који владају светом. Али ту мора да се „умува“ један идеолошки и хуманистички карактер. Они који су највише употребљавали реч мир и демократија су највеће убице човечанства. У најбуквалнијем смислу – рекао је Симоновић и наставио – Са једне стране те тачке отварања могу се посматрати са уметничког и естетског аспекта. Али када се има у виду политичка и економска позадина целе приче онда све то пада у воду. Олимпијске игре служе да се створи илузија о „срећном свету“. Уистину, оне су манифестација са којом се велича дух који уништава свет – и то на спектакуларни начин. Ради се о духу који је отелотворење социјално дарвинистичког принципа – борба свих против свих, као и апсолутизованог принципа квантитативно мерљивог учинка који је изражен у максими цитиус, алтиус, фортиус. Нема естетског бића човека, нема развоја међуљудских односа, нема националних култура, нема духовног стваралаштва… Отуда је бесмислено позивати се на Конфучија чија филозофија инсистира на саживоту људи која се заснива на духовности и мудрости. Какве везе имају Олимпијске игре са духовношћу? Отварање Игара у целини гледано је мегаломански кич који има за циљ да засени, а не да продухови људе.

Симоновић сматра да је церемонија отварања 29. Игара имала пре свега за циљ да прикаже кинеску експанзију.
- Кина је у великом економском и војном успону. Пекиншке Олимпијске игре треба да покажу развојну моћ најмногољудније државе света. Не само оно што је она сада, већ оно што она може да буде. „Бити највећи, најбољи, најорганизованији…“ – то је израз тежње да се постане доминирајућа сила у свету.
Спортски терени постају полигони за економски „рат“ великих светских моћника.

- Настојање да се освоји што више медаља, израз је тежње да се постигне што боља позиција на капиталистичкој карти света. Јасно се види да је у питању ратна стратегија. Број медаља означава број победа. Мото „Важно је учествовати“ изгубио је сваку хуману вредност. Данас је важно само победити. Већ сада се збрајају медаље. Победе немају спортски, већ политички и економски карактер. Монструозне убице појављују се под „миротворачким“ маскама, а њихови злочини добијају анђеоски изглед. Најбољи пример је агресија на Србију од стране НАТО-а која ја добила име „Милосрдни анђео“. Оно што је најгоре, на Олимпијским играма доминира екоцидна логика. Однос капитализма према телу у спорту одговара односу капитализма према природи. Дух који се глорификује на Олимпијским играма је заправо дух који уништава живот на планети. Све је то једна велика – олимпијска превара.

Западни моћници више него пре покушавају да у сврху сопствене моћи искористе Олимпијске игре?
- Владари најмоћнијих држава у свету користе прилику да се у Пекингу што више истакну. Зашто је сада Буш тамо? Скупља политичке поене, јер је његов рејтинг у Америци драстично опао. Сви они ће се сликати са победницима, а не са оним који изгубе. Поистовећују се са спортистима и присвајају њихове тријумфе. То је прљави механизам, који је постојао од првог дана Олимпијских игара.
Легендарни кошаркаш истиче да је пријатељство међу светским сила све само не искрено.

- Американци су потпуно везани, дугују Кини велики новац, која је практично стабилизатор америчког тржишта и економије. Рачунају на Кину као савезника у покушају да се Русији одузме Сибир. То је стратешка игра. У суштини, они не гледају на њих као на пријатеље, већ као на смртне непријатеље. То је борба на глобалном простору која уништава све око себе и која се заснива на владајућем принципу монополистичког капитализма: „Велика риба прождире малу рибу!“. Све је мање животног простора, енергије, тржишта… Игре у Пекингу имају велики симболички значај: готово је уништена природна животна средина, људи тамо једва дишу, а све захваљујући економском развоју који се заснива на логици профита. Истовремено, ту се одржавају Олимпијске игре на којима се глорификују принципи који воде уништавању природе и човека, пре свега принцип „брже, даље, снажније“. Какво лудило!

Светски медији се утркују ко ће пре у први план да истакне негативну страну домаћина Игара.
- У Атини је погинуло преко 80 радника, у Атланти је велики број црнаца отеран на улице. Вршен је огроман терор над народом, али то је било у реду, јер је то Америка. Све Олимпијске игре функционишу на исти начин, нису само радници у Кини остављени на цедилу, неплаћени за свој посао. Али све што се дешава у Кини је „катастрофа“, а када се исто то дешава у другим земљама онда је то„оличење хуманизма“ – казао је Симоновић.
А.К.

Ducijev intervju „Glasu javnosti“

Intervju: LJubodrag – Duci Simonović, proslavljeni košarkaš

24. Februar 2008

Novac je pozvao mafiju u sport

Čim su počela regularna sportska takmičenja, pre svega u fudbalu u Engleskoj, stvoren je sistem klađenja koji je uslovio nameštanje utakmica, što znači potkupljivanje igrača, sudija i vlasnika klubova. Budući da je sport kao institucija van pravnog sistema u takozvanom „demokratskom svetu“, stvorene su bezgranične mogućnosti za prljave poslove u sportu

Ako je pre sto godina osnivač modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten izjavio „da je novac najveći neprijatelj sporta“, onda se s pravom pitamo zašto je moderno društvo žrtvovalo najvažniju sporednu stvar u životu svakoga čoveka na kugli zemaljskoj.

Odgovor na ovo i na mnoga druga pitanja potpunog uništenja mentalne snage i takmičarske volje neposrednih aktera sporta potražili smo od doktora pravnih nauka LJubodraga – Ducija Simonovića, čoveka koji je pre tridesetak godina hrabro stao u odbranu onih pripadnika ljudske rase kojima je bogom data veština sportskog umeća i talenta. I naravno, u toj neravnopravnoj borbi ostao je sve ove godine usamljen, otuđen, degradiran, ali ne i slomljen…

nKada je po vašem mišljenju mafija počela da preuzima ključnu ulogu u sportu uopšte, posebno, u verovatno najprofitabilnijoj grani – fudbalu?

- Mafija je počela da se pojavljuje u sportu kada je novac počeo da ulazi u sport – tvrdi dr prava, bivši vrhunski košarkaš LJubodrag – Duci Simonović. – Počelo je sa fudbalom, kao najpopularnijim sportom, a onda sa košarkom i drugim sportovima. U košarku novac je počeo da dolazi posle Svetskog prvenstva u LJubljani 1970. godine, kada smo osvojili prvo mesto. U fudbal desetak godina ranije.

nŠta za vas znači sportski profesionalizam, odnosno da li je on širom otvorio vrata ulasku mafije…

KUBERTEN ODUŠEVLJEN NACISTIMA

Šta mislite, da li se Kuberten prevrće u grobu zbog toga što se totalno izgubio duh olimpizma, a Olimpijski pokret pretvorio u mafijašku organizaciju?
- Uprkos tome što se to kosi sa njegovom olimpijskom filozofijom, Kuberten je pri kraju života prihvatio profesionalizam. Inače, njegovi pogledi o olimpizmu i pedagogiji bili su gotovo identični sa nacističkim pogledima. U njegovom pismu Hitleru od 17. marta 1937. godine, Kuberten se zahvaljuje Hitleru ne samo na novcu koji mu je ovaj poslao (10.000 rajhs maraka), već i na podršci koju su mu nacisti dali za njegovu pedagogiju. Kuberten je u toj meri bio oduševljen nacističkom Nemačkom i posebno Hitlerom, da je sve svoje spise (60.000 pisanih strana) poverio na čuvanje nacistima. On je nacistima poverio i ispunjenje njegove poslednje želje, da mu se srce sahrani na Peloponezu, u „Olimpijskoj dolini“ (danas „Dolina Pjera de Kubertena“). Nacisti ga nisu izneverili. Kada je umro, izvadili su srce i ugradili ga (1938.) u spomenik dignut na tlu antičke Olimpije – kaže Simonović.

- Sport je od samog svog nastanka kao institucije, krajem 19. veka, postao deo kapitalističkog poretka, što znači sredstvo za stvaranje profita. Čim su počela regularna sportska takmičenja, pre svega u fudbalu u Engleskoj, stvoren je sistem klađenja koji je uslovio nameštanje utakmica, što znači potkupljivanje igrača, sudija i vlasnika klubova. Sportski profesionalizam je neminovna posledica razvoja sporta kao šou biznisa. Zvanični, osnivač modernih olimpijskih igara Pjer de Kuberten rekao je, još krajem 19. veka, da je „novac najveći neprijatelj sporta“ i da su profesionalni sportisti „cirkuski gladijatori“.

nKoliko je svetska politika imala uticaja u razvoju sportske mafije u svetu i kod nas?

- Sport je postao najvažnije sredstvo kapitalista i birokratije za držanje radnih „masa“ u pokornosti. Kuberten je, posle Ruske i Minhenske revolucije, rekao da je sport „najjeftinija duhovna hrana koja drži radnike u pokornosti“. Istovremeno, sport je, kao otelotvorenje vladajućih vrednosti kapitalizma, postao najznačajnije sredstvo za duhovnu kolonizaciju sveta, što znači za uvlačenje „nižih rasa“ u kapitalističku orbitu. Sport je postao prva mondijalistička ideologija i Kuberten nije krio da je glavni cilj širenja sporta (olimpizma) u svetu obračun s kulturnim i slobodarskim nasleđem kolonijalizovanih naroda. Sve veći značaj sporta kao sredstva za depolitizaciju potlačenih radnih slojeva i kolonijalizovanih naroda otvorila je prostor mafijaškim bandama da preuzmu sport u svoje ruke i da za to ne snose nikakve posledice.

nKako funkcioniše mafija u sportu? Koliko je sportista pojedinac u mogućnosti da se svemu tome suprotstavi?

- Budući da je sport kao institucija van pravnog sistema u takozvanom „demokratskom svetu“, stvorene su bezgranične mogućnosti za prljave poslove u sportu. Uzmite takozvanu prodaju igrača. Odakle pravo klubovima da prodaju igrače? Sportisti profesionalci bi trebalo da budu „slobodna“ radna snaga na tržištu, kao i druga radna snaga, a oni su, faktički, svojina klubova. Zapravo, prodaja igrača je samo način da vlasnici klubova „peru novac“. Zato postoje „dupli ugovori“. Najveće pare „peru“ se u sportu. Prema grubim procenama, kapitalisti u svetu godišnje „operu“ preko sporta 1.500 milijardi dolara. Ne bi me iznenadilo da je ta suma daleko veća. Naši klubovi su samo deo svetskog sporta i da bi opstali u njemu moraju da prihvate vladajuća pravila. Korupcija u sportu nije anahronizam, već je temelj na kome svetski sport funkcioniše. Sport se nalazi tamo gde i prostitucija, kocka, prodaja droge…

nKoliko je svemu tome doprinela ona čuvena krilatica „da su nekada igrali siromašni, a bogati gledali, dok danas igraju bogati, a siromašni gledaju“?

- Sport je „privilegija“ sirotinje. Treneri ne idu na Dedinje da traže talente, već u seoske i prigradske sredine gde živi sirotinja. Isto je u Evropi i drugim delovima sveta. U SAD deca iz crnačkih geta čine udarnu snagu sporta. Nije slučajno legendarni borac za ljudska i građanska prava Afroamerikanaca Martin Luter King, koga je ubio FBI, govorio je da su crni profesionalni sportisti „sramota za crnu rasu“ jer ih „beli gospodari koriste da bi prikrili pravi položaj crnačke populacije u SAD“. Milioni mladih širom sveta gube zdravlje i mogućnost da steknu obrazovanje u nastojanju da putem sporta pobegnu iz sirotinjskog geta i domognu se para i „slave“. Samo mali broj uspe – ostali propadaju. U sportu odavno važi maksima da je sport „ruski rulet za svetsku sirotinju“ – zaključuje Simonović.

Autor: Predrag Jeremić

http://www.glas-javnosti.co.yu/

Intervjui

Evo jednog dela Ducijevog intervjua sa Radovanom Nastićem negde 2001.2002-e godine…

…..

…SPORT JE POTPUNO IRACIONALAN.Uzmimo nekog sprintera na 100 metara.I obori svetski rekord,pomeri rezultat za koju stotinku.I ceo svet mu se divi,svuda je to udarna vest,ceo stadion mu se klanja.Ali kakve to koristi ima za napredak čovečanstva??? šta je planeta Zemlja dobila time??? Da li su prestali ratovi,gladi,suše??? Na svakih 3,6 sekundi neko,na oovoj našoj planeti Zemlji,umre od gladi. Pa dok je „heroj“ istrčao tih 9 sekundi,dvoje ljudi je umrlo,a treći će umreti dok „heroja“budu fotografisali za naslovne strane i udarne vesti.Ali živimo u takvom svetu,gde se ceni materijalno,a ne duhovno.I to je tragedija cele priče…

…..

Mislim da je sport stranputica u borbi žene za emancipaciju,jer je nametnut taj model muskularizma i kvantiteta,znači brže-dalje-snažnije,i estetika,ne individualnost već taj model ko je jači,ko je jači taj pobeđuje.To je taj Kubertenov princip u sportu,tako da žena,da bi se dokazala kao vrednosno biće u sportu,ona mora da prihvati model muškog sporta,da se ponaša kao muškarac,da glumi muškarca,tako da je ona degradirana na dva načina-kao žena i u fizičkom smislu,jer mora da upotrebljava doping.Ja smatram da treba stvoriti takve oblike igre koji daju mogućnost svakom čoveku da učestvuje i da se tu adaptira,dakle duh tolerancije,solidarnosti i poštovanja,a ne muskularnog agresivnog borilačkog mentaliteta,koji eliminiše one koji su slabiji.Žena je u sportu degradirana na biće nižeg reda.Žena je simbol slabosti,i muškarac mora da se dokazuje u suprotnom smislu.I Kuberten i svi ti glavni ideolozi sporta su degradirali ženu,govorili su da žena koja nastoji da bude razumna,nije samo nenormalna već i monstruozna,čak i ženu kao razumno biće su eliminisali.Sport je u svojoj suštini iracionalan.

…..

Igrali smo protiv Portorika,na Olimpijadi u Minhenu,i oni su bili dopingovani,to se utvrdilo posle utakmice.Vodili smo sa dosta razlike,a u drugom poluvremenu oni su kao ludaci uleteli na teren,to prosto nije bilo normalno šta su radili.U svakom slučaju afera je bila zataškana,mi smo protestvovali-igrači,ali ja sam ostao usamljen,nisam hteo da se povinujem pretnjama rukovodstva,na čelu sa Nebojšom Popovićem i Radomirom Šaperom,i onda sam odlučio da se vratim u

Jugoslaviju.Posle toga sam bio suspendovan prvo na 6 meseci,u stvari sam bio suspendovan zauvek.Doping je bio prisutan još 1972 na Olimpijadi u Minhenu,to je i kod nas bilo kod ljudi koji su se bavili individualnim sportovima,noću su urlali,jer nisu mogli da kontrolišu kontrakciju ruku,mokrenje…U Americi se zvanično dopinguje 3,5 miliona sportista.Monstruozna je ta doping trudnoća-to je bio jedan kongres u Salcburgu 1988 godine-žena se veštački oplodi i posle 4 meseca se ubije plod,a krv se u međuvremenu uzima koja je 50 posto jača ,pošto se hrani dete… Prosto su neverovatne stvari koje se dešavaju. Nemački golman Harold Šumaher je 1988 objavio knjigu „POČETNI UDARAC“ u kojoj je objavio da su oni svi bili dopingovani i da su osvojili prvenstvo sveta,jer im je doktor ubrizgao oko 3000 inekcija u noge u roku od 7 dana,a da ne govorim o doping supstancama koje su pili…Inače,1954-e,na Svetskom prvenstvu u fudbalu,kada je u finalu Nemačka pobedila čuvenu Puškaševu Mađarsku ekipu.-verovatno najbolja ekipa koja je igrala fudbal,-posle 7 dana svi Nemački igrači dobili su žuticu,jer su bili dopingovani strihininom.To je jedna od najvećih čuvanih tajni Zapadne Nemačke bila…U sportovima snage,brzine,izdržljivosti,nema više čoveka koji ne uzima doping.U Americi još 1983 godine 75 % je uzimalo kokain,a 10% fri bejs. Sada uzimaju hormone rasta,onda eritropojetin koji stvara crvena krvna zrnca. TUR D FRANS i NJUJORŠKI MARATON su 2 najveća doping takmičenja u svetu

……

Ja sam zato da se na primeru Volt Diznijevih stripova i njegovih filmova,kao i stripova poput MANDRAKA,koji ima pored sebe fizikalca Lotara koji je Crnac,ili FANTOM-DUH KOJI HODA.Sedište mu je u Africi,i čuvaju ga Pigmeji.To je isto sa TARZANOM.To su rasistički stripovi.Belac u džunglama gospodari Crncima.To je rasistička varijanta kojom vaspitavaju svoju decu i ona je i dalje na snazi.Volt Dizni je stvorio sliku bolesnog sveta,svi žive sami.Na primer,Buldozi su MIKI MAUSU predstavljeni kao Hispanjolci,odnosno Crnci.I oni su uvek robijaši i lopovi.Kao što sam pričao o bajkama IVICA I MARICA ,ili CRVENKAPA:CRVENKAPA JE JEDNA OD NAJMONSRTUOZNIJIH PRIČA IKADA ISPRIČANA! Samo početak priče-bolesna baka leži u sred šume,i majka šalje ćerku da joj nosi kolačiće!? Pa svaki normalan čovek bi tu ženu doveo kod sebe da je leči,pa kako može bolesna starica da se brine o sebi!?
Sam početak priče je monstruozan.I onda neke budaletine kažu-pa deca to ne shvataju na taj način.Pa o tome se i radi,oni podsvesno upijaju te bolesne principe,zato se starica pojavljuje kao neka veštica,kao ispali joj zubi,znači,ako čovek gubi telesnu snagu,više ne vredi,ne ceni se duhovnost,ne ceni se ljudskost,ne ceni se životno iskustvo,već se ceni ta fizikalija,…i zato je veštica uvek stara i odvratna.Tako je odvratan odnos prema starim ljudima.ALAN FORD je izvannredan strip.To je jedan od najboljih stripova koji je ikada napravljen.To je strip koji ima kritičku dimenziju i koji u karikaturalnom smislu,daje sliku kapitalističkog života.Na primer Superhik,koji otima siromasima i daje bogatašima,simbolika je neverovatna,nije ni čudo što su Magnusa i Bunkera proglašavali komunistima…

…..

Ja sam bio sa Američkim igračima koji nisu smeli ovde da izđu da igraju utakmicu,jer je naša zemlja bila Komunistička,a Komunisti jedu Crnce.Prosto je neverovatan taj tip ideologije.Ja nisam mogao da verujem dok nisam došao u kontakt sa Američkim igračima,posebno sa Crncima,šta je njima utisnuto u glavu i kakve predrasude imaju.Naša vlast je imala kritički odnos prema Kapitalizmu,ali je prosto bilo blesavo da neko od nas govori o njima kao kapitalistima…najbolji primer je Američki košarkaš Briver,primer koji se nalazi u knjizi D BRIK OF D GEJM, sa Olimpijade 1972-e,gde Briver kaže ,igramo
protiv Japanaca,i trener-belac naravno-kaže SREDITE KOSOOKE, a vodimo sa 30 i više koševa razlike…Onda igramo protiv Sovjetskog Saveza,a on viče-SREDITE KOMUNJARE.I ja počnem da razmišljam,da li će početi da viče i SREDITE CRNČUGE. Neverovatne stvari.Ja sam bio dobar drug sa Edeškom,Belovim,nikad u svlačionici ni jedan od Ruskih trenera,nije tako motivisao igrače-SREDITE KAPITALISTE,BURŽUJE ili takve gluposti.Oni su ZA RODNAJA kao i mi,borimo se za svoju zemlju,ali nikada,ni Žeravica,niti bilo ko me je trenirao,nije imao takve idiotske poglede na svet. A da ne govorim da su igrači uvek Crnci,a treneri Belci.Belci koji su u NBA,igraju samo zato da bi popunili tu RASNU KVOTU,jer je 98% publike belačko. Pa igraju 3-4 Belca,da zadovolje masu.Taj rasizam je strašan u Americi.12.500 Crnačke dece propadne,da bi jedan prošao. I zato MARTIN LUTER KING govori sa su Crnci sportisti CRNI GLADIJATORI 20-OG VEKA I DA SU SRAMOTA ZA CRNU RASU,jer beli rasisti koriste Crnce,da bi prikrili pravi položaj Crnačke populacije u Americiu! To su reči Martina Lutera Kinga,kojeg je ubio FBI po naređenju Huvera.

…..

Što se tiče budućnosti,…mislim da treba ulagati u telesnu kulturu.Treba razviti pokret povratka prirodi.Novi oblik Rusoovog koncepta,koji se zasniva na principu, čovek je čoveku čovek! Odnositi se prema prirodi kao ekološkom prostoru,kao istorijskom,estetskom prostoru.Stvarati ekološke mape,da se deca zbliže sa prirodom,usmere ka prirodi.Da priroda postane deo njihovog ljudskog bića.Odnos čoveka prema telu je odnos prema prirodi,jer je telo deo prirode.Deca moraju da shvate,da svet ne može više da se razvija po logici kvantiteta,nego mora da se ide na kvalitet. I NE VIŠE MATERIJALNO,VEĆ DUHOVNO TREBA DA POSTANE MERA LJUDSKOG BOGATSTVA.TO JE SUŠTINA PRIČE U IZVORNOM HRIŠĆANSTVU I U IZVORNOM MARKSIZMU. Telesni pokret kao izvor duhovnog pokreta,duhovno bogatstvo,kao mera ljudskog bogatstva.Razvoj međuljudskih odnosa,briga o deci,briga o starim ljudima.Razvoj igračke prirode čoveka-STVARALAČKO SLOBODARSKE PRIRODE..

…..