Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт

Данас је из серијала Дуцијевих наступа на “СОС” каналу на реду веома битан део “Спорт и допинг”, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.
Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог (153 мб.)
У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.

Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.

Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи “Последњи звиждук” раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.

[...]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ “покварени спортисти”. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!

Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[...]

[...]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… [...]

П.С. Ових Дуцијевих емисија на “СОС” каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са “СОС”-а, нека ми се јави на:

orgonster@gmail.com

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, 08.01.2003. – Фер плеј

У данашњој емисији коју вам представљам било је речи о фер плеју у спорту. Дуци је то укратко објаснио да се ту не ради о никаквом фер плеју заснованом на људским правима грађанина и хуманистичким идејама водиљама… право на живот, људскост и слободу, већ да је фер плеј у спорту сведен на “цивилизовани зверињак” где је попут бокса фатктички легализовано право да убијеш човека, а све се ето као десило у “спортској борби”. Затим, Дуци наводи погубне клизеће стартове у фудбалу где се људи сакате, али и поред свега још их не забрањују. Фер плејом се у спорту покушава дати нека морална димензија, али то је пропало.

Мислим се нешто… какав је то фер плеј када младима уништаваш здравље путем допинга, разних таблета, и они се као такви, издопинговани, у спорту боре “фер плеј”(?!) а тело им се временом распада, распада… а неки после и умру због тога.

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.
Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог (221 мб.)
У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Истако бих неколико детаља из ове емисије проистеклих из питања гледалаца и Дуцијевих одговора на њих. Цитираћу га једним делом:

“… па ево, ја сам у овим својим књигама покушао да образложим тезу да је олимпизам прва мондијалистичка идеологија и да у ствари са спортом се уништава, значи, у читавом 20-том веку, уништавају националне културе, уништава се све оно што човеку даје могућност да препозна себе као слободарско и културно биће, тако да је то универзални механизам. Иза тога с једне стране стоји логика капитализма, будући да је код нас хајдучки вишебој, соколски покрет и сви они покрети телесне културе који су служили за духовну интеграцију Српског народа и Словена, у односу према Пан-германизму, сви су ти покрети уништени, и тај спорт је постао један универзални принцип стварања друштва као савременог зверњака…”

Затим…

“… Та прича да сам ја Дон Кихот и остало, то је чиста будалаштина! Не борим се ја против ветрењача, ово је врло реална политичка борба! Није се ни један Васа Пелагић борио против ветрењача, највећи српски просветитељ, учитељ српског народа! Као и Светозар Марковић и многи други који су се борили у нашој историји. Тако да, не треба потцењивати ту историјску путању. Ми имамо обавезу према генерацијама људи који су се борили, и од 41-ве, и од 914-те и од 804-те, и све време робовања под турцима, значи… та слободарска нит, та идеја, та светлост! Она је надахњивала наш народ!… Према томе, немојмо подмештати ту једну лажну причу о Донкихотизму. Није овде никаква романтичарска, блесава концепција у питању. Овде је једна реална политичка борба у питању! Реална политичка борба која тежи очувању наше земље од уништења! То није Донкихотизам, то је политичка борба!”

О томе када га људи хвала као спортисту, после питања једног гледаоца:

“Хвала пуно на подршци! Мада, ја имам једну, да кажем, замерку, ипак.. начин на који сте ви… тај однос према мени… 3 корака од центра, и шта ја знам… мислим да се ту исто ствара нека митолошка прича. Ја не сматрам да моја спортска историја треба да буде значајна. Више волим кад се помене нека књига, или нешто што сам урадио, што у ствари у оваквом једном контексту отвара могућност за једну критичку дистанцу. Тако да, видим код вас одушевљење које је друге природе, а ви га дефинишете на овај начин, то је ваша ствар, али мислим да није ствар у томе да се од спортиста стварају митолошке личности, и да ,овај, самим тим што се човек бави спортом и што је направио 3 корака, не знам које је кошеве дао… да сад треба да буде нека легендарна личност.
Мислим, то је један од начина у ствари да се потпуно погрешно дефинише тај историјски моменат у једном народу. Мислим да… то иде сад уз оно да су спортисти најбољи амбасадори итд…

То је све једна чиста лаж! Најбољи амбасадори су наши људи који се баве културом, људи који стварају, који раде. Рецимо, ја ћу вам рећи нешто… Мој брат, Владимир Симоновић, је доктор технологије. Он је читав свој живот посветио фабрици “Магнохром” (из Краљева) ! Човек који је најбољи докторат направио по речима декана факултета кад га је бтранио. Никада у јавности мој брат није поменут! Он је омогућио са својим друговима рад хиљадама људи. Направио је најновију фабрику, на 4 спрата где се ради са компјутерима. Иначе, он се бави производњом специјалних опека за конверторе, челичане итд…

Никада тај мој брат није поменут. То је срамота! Он је далеко значајнији од мене за ову земљу, кад је у питању, значи, поређење моје спортске каријере и оног што је он остварио и урадио. Значи човек који преко 30 година… он ће сада продавати вероватно сапунчиће и шрафцигере на бувљаку у Краљеву. Човек, чије образовање на западу кошта преко 3 милиона $!! Е, видите, то је сада реалност. Ми не причамо о правим људима! О људима који су стварали ову земљу и који дају шансу нашој земљи да преживи…!

Ми причамо о људима који забављају масе! Који лече комплексе људима… дакле, оно што сам и ја био у ствари. Ми постајемо легендарне личности. Зашто нису легендарне личносто они који су из културе! Људи који су ствараоци! Пољопривредни произвођачи који дају нама шансу да створимо рецимо здраву храну на којој можемо, не милијарду, десетине милијарде долара да зарадимо! Ми можемо да живимо на томе! Због чега се о томе дакле не говори? Тако да ти неки “велики подвизи”… нормално да је мени драго кад неко помене да сам ја некад нешто добро урадио, јер стварно огроман рад стоји иза тога! Али, са друге стране, давати томе неку митолошку димензију… то значи обезвређивати оно што је право у нашој земљи…! Дакле, ја бих више волео да акценат буде на људе који су… који стварају и дају шансу овој земљи да опстане! А не на онима који стварају духовну дрогу за масе!…”

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002. – Спорт и расизам

Тема ове следеће емисије из Дуцијевог серијала на “СОС” каналу била је “Спорт и расизам”, и тим поводом на самом почетку је био дат кратки прилог о томе из Дуцијевог филма “Олимпијски пламен”. Међутим, пошто је емисија ишла уживо, дало се претпоставити да ће гледаоци постављати разна друга питања, оно што их тишти, Дуци је одговарао на све то, и емисија је била веома занимљива! Људи су отворили душу и дали потпуну подршку Дуцију за оно што ради.

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/explore/

Преузми видео прилог (194 мб.)

У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Јавио се био и један једини провокатор, који је на самом почетку скренуо пажњу Дуцију:

” да не брка спортски канал са политиком, као и спорт са политиком, у својим емисијама на “СОС”у…. па да помиње актуелну власт и да због тога можда СОС неће добити фреквенцију итд… “

… што је чиста будалаштина и прљаво подметање, јер све те мале ТВ станице попут храброг “СОС”-а, који уопште није спортски канал, баш и позивају Дуција да критички прича то што прича (јер сви заправо и знају оно што он прича, зашто би га иначе и звали на гостовања), дакле и о спорту као чистој политици и нераскидивој вези са њом, што је данас свакоме јасно! А уосталом, каква је то земља где треба некој телевизији да, када због тога што на њој критикујуш јавно актуелну власт, укинеш фреквенцију за емитовање програма, што алудира овај лик?

Фашистичка!

Многе будалаштине је пропагирао овај гледалац, као грађанин он има права да мисли то што мисли, али следеће речи га одају да је провокатор:

“… па баш у капиталистичким земљама се најманје уништава природа, и највише се чува (!?) а више се троши природа у Африци, Азији и на истоку…”

… што је чиста глупост јасна сваком човеку. Па после сам себи противуречи:

“… цео свет нема производњу као Америка једна једина.”

Па човече божји, па о томе се и ради, због тога та америчка индустријска производња највише и загађуј природу, о томе постоје и званични подаци, и како се сад у капиталистичким земљама “највише чува природа?!”

Тај провокатор је изрекао још једно бесмислено становиште и закључак с алузијом да се прихвати овај свет под јармом капиталистичког система као нешто “нормално”:

“… постоји једно правило, ако можеш нешто да промениш, промени одмах, ако не можеш, дигни руке…”

Јели… ?

Па да је тако многе државе које су биле колоније не би никад постале независне државе да су као по теби, одустале од борбе за независност “јер то не може одмах”. Да је тако човечанство се не би никад ослободило разних предрасуда у корист еманципације друштва.

Ти би све одма, је ли?

А да си којим случајем ноторни алкохоличар, да ли би се ти баш одмах решио алкохолизма, или би, пошто не можеш то одмах, диго руке од свега и наставио да се “дружиш” са флашом…?

Вероватно би “одмах одустао”, пошто пропагираш то правило. Када све то будете гледали и слушали, биће вам јасно да је човек провокатор.

Наравно, још једном понављам… човек има права да тако размишља, али то је његов свет, не наш, слободарски, за којег ћемо се борити ма колико година било потребно за то…!

Све у свему емисија је била изузетно жива и интересантна, моноге је корисне ствари Дуци причао, људи су се непрекидно јављали да га подрже и да му поставе питање.

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002. – Олимпизам и фашизам

Овим видео прилогом започиње серијал Дуцијевих емисија на “СОС” ТВ каналу који је почео да се емитује децембра 2002-ге. Тема ове емисије је била “Олимпизам и фашизам”. Емисија је ишла уживо тако да су се јављали многи гледаоци постављајући Дуцију разна питања. На самом почетку емисије пуштен је Дуцијев филм “Олимпијски пламен”, има и потресних сцена.

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог (234 мб.)

У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Због различитости питања Дуци нијер говорио само о спрези олимпизма и фашизма, већ и о спорту као чистој политици, о злоупотреби младих од стране власти путем спорта где се њихова стваралачка и мењалачка свест и незадовољство “угурава” у стадионе, стварајући од њих хорде зла, а све с циљем да своје незадовољство не искористе да се боре да мењају свет у коме живе, и пре свега режим владња који непрекидно генерише њихово незадовољство и беспосленост. Дуци је говорио како је фашиста Хуан Антонио Самаранч дошао на чело Олимпијског комитета, о слободи медија, и томе да се већ једном отпусти слободна народна реч у јавни медијски етар, да људи проговоре путем оваквих емисија! Говорио је да људи треба да се боре против ове домаће окупационе власти, да је смене на ванредим изборима. Од тада је прошло 7 година, и… и даље се ништа не догађа, нама је још горе, а битанге и даље владају овом земљом, односно нашим умом!

Шта хоћу да кажем…?

Хоћу да кажем колико људима недостаје оваква ослобођена и слободна реч, попут Дуцијеве, да разбуди људе из апатије, јер Дуци и прича оно што обичан човек мисли, човек који можда не уме то да артикулише, али кад чује ту “своју реч” када је Дуци изговори, или неко други сличан њему, он одмах живне и добије вољу за живот, за активизам, за промене! Е, зато Дуција и забрањују на великим електронским медијима, јер су властодршци свесни да је “бунтовна реч истине” нешто најопасније за њих, зато константно и заглупљују масе, јер ослобођена реч истине је најпотребнија “храна” данашњем огладнелом човеку, човеку који је више “гладан” истине него ове хране натопљене хемикалијама коју сваког дана једе. Поводом тога испричаћу нешто шо се мени десило, јер има контекст са оним што Дуци ради.
За време покушаја пљачке РТБ Бора путем приватизације, у медијима је било толико лажи, а и та пљачка се није ни крила, врло се брзо открије, али у медијима нико не прича то! И мени тако прекипи и пожелим да одем на ТВ Бор да их питам могу ли ја као грађанин Бора да кажем коју реч о ситуацији са РТБ Бором, јер коначно ТВ Бор се и финансира из средстава грађана, тако да је ред да они понекад самоиницијативно проговоре коју реч на ТВ коју финансирају. Баш они, јер доста им је њихових “представника”, све лажов до лажова. Наравно… знао сам да су ми шансе никакве, али рекох себи:”барем покушај”

Одем ја до уреднице ТВ Бора, она ме прими лепо и културно, и ја јој рекох мирно, кратко и сажето да би имао шта да кажем око ове пљачке РТБ Бора ( то је било када је “необавештени” Коштуница био премијер, а радило се о великој фарси приватизације са “Купрумом” ) и она ме наједном пита:

“Ко вас шаље…?”

Одмах сам схватио како све то функционише. Требао сам да кажем да ме шаље лидер неке странке на локалном нивоу, па би га она назвала да провери, и евентуално ме пусти на ТВ. Међутим, пошто никад нисам био члан ни једног страначког клана, ја јој рекох онако шаљиво:

“Ја га шаљем…”

… затим јој лепо и мирно бјасних да као грађанин града Бора имам права да кажем коју реч, јер из средстава грађана се и финансира ТВ Бор, ради се о нашој судбини, судбини овога града, али ови што причају стално, слабо причају о томе шта се заиста догађа.

Уредница ми онако фино рече, нешто попут:

“… да, да… грађани су незадовољни, разумем вас, али грађани се изнервирају па почну да псују…”

И све у том стилу….
Ја јој рекох да да нисам дошао да псујем, већ да причам, нека снимају прво све, да чују како причам и да ли умем да причам, па онда нека одлуче… итд… али наравно није вредело.

Зашто ово кажем…?

Па зато јер се милиони људи у Србији осећају овако као ја, сада је још горе, не могу више да слушају те идиотске “еу-приче” и остале интегративне-глупости преко малих екрана, а немају пристум јавним сервисима да кажу своју реч. Сваки овакав покушај попут мог био би изврнут руглу, јер као: “ко је сад па овај” , будући да сваког грађанина ови који владају и контролишу све, сматрају за ретарда коме стално треба да пуне главу идиотлуцима и глупостима, манипулацијама, лажима! Али зато, када се појаве угледни и доказани слободољубиви људи попут Дуција на некој мањој али храброј ТВ станици… такве се емисије брзо укидају, јер су велики мењалачки и будилачки импулс за грађане, за народ!

Једно је сигурно… када би дали Дуцију да само три недеље свакога дана по сат ипо има своју емисију на РТС-у, затим да се то репризира попут ових разних мамутских серија, верујте ми да би људи са моткама у руци почели сами да излазе на улцие да се буне и траже промене…!

Људи су “гладни” речи истине, сити су ове затроване хране и затроване медијске сфере, но ето имамо “прозор” зван интернет, па се Дуциејва реч може чути свакога дана, 24 часа дневно, 365 дана у години. Људи… покрените се већ једном, све су продали и опљачкали ови страначко мафијашки кланови, сад продају и нас, нашу прошлост, садашњост и пре свега будућност…!

Одупримо се…!

Последњи испраћај Слободана Милошевића

Слободан Милошевић је био слободарски симбол борбе Српског народа за слободу, за разлику од режима који је дошао после њега, који је патолошки послушан и сервилан према новом фашистичком светском поретку, на челу са Америком која их је  са џаковима пуних долара и довела на власт у Србији!

Линк ка видео прилогу на: http://www.viddler.com/

Преузми видео прилог (274 мб.)

У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Duci na SOS kanalu, decembar 2000-te

Ovo je uvodna emisija u serijalu emisija na SOS TV kanalu koje je Duci imao. Na samom početku gledaocima je predstavljen Ducijev dokumentarni film “Olimpijski plamen” posle čega se razvila kratka diskusija povodom tog filma, a kasnije je Duci govorio o sportu kao istorijskoj i društvenoj pojavi koja i te kako ima veze sa politikom, a ne onako kako se ljudima nameće, da sport kao nema veze sa politikom.
Pre nego što kažem još koju reč,ne bi bilo loše da još jednom pogledate Olimpijski plamen.
Osnovna stvar je da je sport samo sredstvo za zaštitu strateških interesa kapitalizma,a glavno polazište toga je to da se radnička klasa putem sporta depolitizuje tako što im se sport servira kao duhovna droga kojom se radničke mase opijaju u svoje slobodno vreme,kako se ne bi borili protiv sistema koji ih izrabljuje, i da ne postavljaju prava i egzistencijalno suštinska pitanja koja se tiču njih samih.

Na kraju emisije Duci je govorio i nešto o sebi,pogledajte…

Link ka video klipu na:http://www.youtube.com
Video prilog možete skinuti prateći ovo uputstvo.

Ducijeva tribina u Paraćinu 1996

Link ka video klipu na http://www.youtube.com
Video prilog možete skinuti prateći ovo uputstvo.

U Maju 1996-te Duci je u Paraćinu imao tribinu.
Tema tribine je bila:”Olimpizam i novi svetski poredak”.

Duci priča da čitav Olimpijski pokret počiva na laži,a to je da je osnivač Olimpijskog pokreta i “veliki humanista” Pjer De Kuberten rekao :”Važno je učestvovati,a ne pobediti” što je notorna laž,jer je to pre njega još 1908-me povodom Olimpijade u Londonu, rekao jedan Pensilvanijski biskup,a par godina kasnije, Kuberten je te reči prisvojio za sebe.

Kad je reč o Kubertenu, Fransuskom aristokrati,važno je znati sledeće zapanjujuće činjenice o njemu:

• Kuberten je sva svoja dela na oko 60.000 stranica zaveštao Hitleru i tražio je od nacista da budu čuvari njegove Olimpijske ideje…!??
• Po svojim stavovima prema ženama,vidi se da je Kuberten bio psihopata koji je mrzeo žene,jer je za njih govorio:”…žena koja prvo razmišlja,pa onda oseća,ona nije samo nenormalna,ona je monstruozna…!??”

Eto,to je taj “veliki humanista” Olimpijskog pokreta i “ikona” dvadesetog veka kako ga lažno svet predstavlja,i o tome svet ćuti,a sve se to može saznati kada se čitaju Kubertenovi spisi,koje niko živ nije javno objavio,osim Hitlera!
Zatim, niko ne govori da su vođe Međunarodnog Olimpijskog Komiteta:Pierre de Couberten,Henri de Bailet-Latour,Sigfrid Edstrom,Avery Brundage,Huan Antonio Samaran, bili nacisti!

Godine 1965-te organizovan je sastanak Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK) kome je predsedavao fašistički diktator Franko.Franko je održao govor,članovi MOK-a su ga saslušali i aplaudirali mu posle održanog govora!

Naravno,sama tema Ducijeve besede bila je samo inicijalna kapisla da Duci u izvanrednom nastupu iznese mnogu dublju i radikalniju kritiku o razarajućem duhu kapitalizma koji je glavna pretnja čovečanstvu i opstanku kako prirode tako i čoveka,jer sve se sada odvija u psihološkoj ravni,sport je tu samo opijum i duhovna droga za potčinjene idiotizovane mase,da bi se promovisala glavna sveuništavajuća Socijal-Darvinistička ideologija kapitalizma i “smisla” života,gde samo jači opstaje,gde se vodi borba svih protiv svih,a jedinio što je važno,važan je rekord,uspeh,profit ,progres…tu je čovek samo robotizovana životinja bez mozga i duše…

Vredi pogledati ovaj Ducijev zaista briljantan temperamentan i spontan nastup,jer sam siguram da će to mnogima otvoriti oči!