Main page

Arhiva svih članaka na blogu / Archive of all articles

11. фебруар 2016. at 01:55 84 коментара

Destroy Capitalism !

31.jpg

11. фебруар 2016. at 01:54 20 коментара

Хајдегер и нацизам

Љубодраг Симоновић
E-mailcomrade@orion.rs
Преузми текст „Хајдегер и нацизам“

                                           Хајдегер и нацизам

                Било би погрешно уколико бисмо покушали да успоставимо непосредну везу између нацистичке идеологије и Хајдегерове филозофије, поготову уколико бисмо у нацистичкој идеологији покушали да пронађемо основ Хајдегерове мисли. Блискост Хајдегерове филозофије и нацистичке идеологије заснива се на томе, да обе доктрине имају исто извориште. Оне представљају гране на дрвету које је укорењено у  велико-немачком експанзионизму.

               У предавању које је 8. априла 1936. одржао у фашистичком Риму под насловом “Европа и немачка филозофија” (“Europa und die deutsche Philosophie”), Хајдегер је недвосмислено указао на стратешке политичке циљеве немачке филозофије. Њен најважнији задатак је да „спасе Европу“ од „азијатских народа“ тако што ће да се супродстави „искорењивању и расцепканости“ европских народа. Хајдегер се залаже за „промену историјског опстанка“ Европе која се не може постићи  „слепим продирањем у неодређену будућност“, већ „само као стваралачко разрачунавање с целокупном досадашњом историјом“. Он завршава свој ратно-хушкачки говор са Хераклитом: “Рат је свему родитељ, али и чувар свих ствари. Наиме, он је једне учинио боговима, друге људима, једне робовима, друге господарима…“ Није тешко закључити кога је предстојећи рат требало да претвори у робове, а кога у господаре.

               Хајдегер је, заправо, дао задатак немачкој филозофији да из историје европских народа уклони све оно што може да омете њихову интеграцију у нацистички „нови европски поредак“. Ради се о Gleichgeschaltungu са којим је требало уништити еманципаторско наслеђе европских народа и створити од њих средство за реализовање најважнијег стратешког циља Немачке: уништење Словена и освајање њиховог животног простора (Lebensraum). У Хајдегеровој филозофији основни егзистенцијални интереси немачког капитализма добили су филозофско утемељење и као такви су постали стратешка платформа за немачку колонијалну експанзију. Хајдегер је био следбеник идеје „велике Немачке“ која се појавила давно пре Хитлера. Нацистички поредак био је за Хајдегера само један од историјских облика у коме је требало реализовати ту идеју. Хајдегер је и после слома нацистичке Немачке остао веран идеји „велике Немачке“ и у том контексту стратешким циљевима нацистичког поретка.

               Речено на савремени начин, Хајдегер се појављује као „стручњак за стратешка питања“. То је основни разлог што је Хајдегер инсистирао на томе, да његова филозофија нема политичку природу. Његова мисао нема у виду привремена политичка збивања, већ „нарастање бића“ које се појављује у облику развоја освајачких моћи Немаца као господарске расе. Хајдегерова филозофија само се привидно налази у есенцијалној сфери. Суштина „бића“ није слобода и правда, већ егзистенцијални интереси немачког капитализма.

              Ако бисмо покушали да утврдимо која политичка доктрина проистиче из Хајдегерове фундаменталне онтологије, могли бисмо да закључимо да се ради о фундаменталном тоталитаризму. У Хајдегеровој филозофији све друштвене области отуђене су од човека и представљају средство за његову интеграцију у владајући поредак. Човек не ствара свет, већ се налази „у свету“; не ствара историју, већ се налази „у историји“; не ствара језик, већ се налази „у језику“… Хајдегер не нуди човеку слободу, већ му нуди вечност у сенци „бића“ – под условом да прихвати беспоговорну лојалност владајућем поретку који га лишава свега онога што га чини човеком. Хајдегер балсамује човека. Од људскости испражњени човек одлази у „вечност” као мумија.

               Хајдегерова филозофија представља основ политичке стратегије која не тежи да изгради само тоталитарну државу, већ и тоталитарно друштво. У том контексту, Хајдегер настоји да створи „новог човека“ који је лишен оних особености које му пружају могућност да створи хумано друштво. Уместо да инсистира на развоју дијалектичког ума који пружа могућност човеку да створи хумани свет, Хајдегер инсистира на доживљавању трагичне егзистенције која има фатални карактер и на тој основи на вери у „биће“ које представља идеализовану суштину постојећег света.

               Да ли је укидање умног односа човека према својој егзистенцији и свету, и пребацивање питања „бића“ у сферу инструментализоване мистике најјача спона која повезује Хајдегерову филозофију са нацистичком идеологијом? Обе доктрине додворавају се мистичним силама које владају светом да би стекле њихову наклоност. Тама „ничега“ постаје извориште „воље за моћ“. Мистични језик продире у мрачне лавиринте подсвести и омогућава да се путем вербалне манипулације потиснуте потребе пројектују у илузије које се путем политичке индоктринације претварају у авети које ће да прождеру свет. Хајдегер је био један од оних који су хранили демоне који су расли у тамним дубинама подсвести немачких малограђана.

              Руководећи се владајућом политичком логиком Хајдегер настоји да несрећу коју човек свакодневно доживљава претвори у делатну моћ владајућег поретка. Његова филозофија настоји да преобрази егзистенцијалну бригу Немаца у погонску снагу велико-немачке експанзије. Истовремено, он у Немцу види органски део „народне заједнице“ чија се делатна воља заснована на миту о „расној супериорности“ и која је институционализована у облику владајућег (нацистичког) поретка. Крајњи циљ Хајдегерове филозофије је претварање немачког друштва као политичко и културно плуралистичке заједнице еманципованих грађана у „немачки народ“ који је „уједињен“ под једним (тоталитарним) политичким барјаком и који, на основу фанатичне митолошке свести, има „осећање своје изузетности“ и као такав је спреман да испуни своју „историјску мисију“. Милитантни велико-немачки фанатизам, који има митолошко утемељење, постаје основ колективне свести.

              За Хајдегера, будућност Немачке налази се у капиталистичком хоризонту, с тим што је држава врховни регулативни механизам свеукупног друштвеног живота. Анти-либерализам и анти-комунизам представљају камене-темељце његове политичке доктрине и на њима се заснива и његов однос према нацизму. Хајдегер настоји да ограничи „слободу тржишта“ која доводи до економске нестабилности, као и да се обрачуна с политичким плурализмом који доводи до политичке нестабилности. У том контексту, он настоји да се обрачуна с радничким покретом и идејом социјализма (комунизма) и да интегрише раднике у владајући поредак у облику припадника „немачког народа“. У коначном, економска и политичка стабилност Немачке требало је да омогуће њену успешну колонијалну експанзију. Хајдегерова политичка доктрина блиска је нацистичкој политичкој доктрини чији су циљеви, по Херберту Маркузеу, „организовање монополистичке производње“, „разбијање социјалистичке опозиције“ и „обнављање империјалистичког експанзионизма“.

              У Хајдегеровој филозофији назире се политичка доктрина на којој се заснива католичка и фашистичка визији будућности. Ради се о „индустријском феудализму“ који подразумева укидање човека као еманципованог грађанина и тиме као политичког субјекта у конституисању друштва као политичке заједнице; свођење државе на оруђе најмоћнијих капиталистичких група за успостављање „социјалног мира“; укидање радничких синдиката и свођење радника на индустријске кметове, а капиталиста на феудалне господаре; укидање класног друштва путем „народне заједнице“; успостављање тоталитарине политичке воље која је отелотворена у „Вођи“ и владајућем поретку… „Ein Volk – ein Führer!“ – то је политичка суштина Хајдегерове фундаменталне онтологије. Она је експлицитно изражена у Хајдегеровом ставу из 1933, да „сам и једини Фирер важи као данашња и будућа немачка стварност и закон“.

               Хајдегерова отворена подршка нацистичком режиму нема само каријеристичко утемељење и не може се одвојити од његове филозофије у којој је укинуто еманципаторско наслеђе грађанског друштва и створен теоријски основ за велико-немачку експанзију. Овде се треба вратити на почетак Хајдегерове сарадње са нацистима. Хајдегеров ентузијазам са којим је као професор и ректор величао Хитлера, пропагирао нацизам и денунцирао своје колеге – израз је његовог настојања да постане водећи филозоф нацистичке Немачке, а његова филозофија опште-прихваћени основ нацистичке идеологије. За Хајдегера, Хитлер је био политички вођа Немаца, док је Хајдегер себи дао улогу духовног вође Немаца.

               Хајдегер је био један од оних немачких интелектуалаца коју су настојали да докажу да је „предодређеност“ Немаца да буду „месијански народ“ утемељена у немачком културном наслеђу које је супериорно другим културама. Давно пре Хајдегера мит о Немцима као „народу филозофа“ био је саставни део велико-немачког експанзионизма. У том контексту понемчени су Леонардо да Винчи, Ђото, Буенароти… Истовремено, немачки интелектуалци присвајају античко духовно наслеђе и од њега стварају средство за стварање мита о „духовној супериорности Немаца“. Типичан пример је археолошко ископавање у античкој Олимпији које је започето у Бизмарково време и које је окончано од стране нацистичких археолога (Емил Кунце/Emil Kunze) уз Хитлерову „личну“ новчану помоћ у износу од 300 000 рајхс-марака. Посебну симболичну вредност, у контексту организовања нацистичких Олимпијских игара у Берлину 1936, има манифестација ношења „олимпијске бакље“ од „свете Олимпије“ до нацистичког Берлина, са чим су нацисти настојали да докажу да су легитимни наследници културне баштине античке Хеладе, „духовне колевке“ Западне цивилизације.

               Хајдегерова идеја о Немцима као „метафизичком народу“ је политичка идеја par excellence. Она је основ политичке платформе на којој се заснива велико-немачки експанзионизам. Филозофија постаје подршка, оправдање и филозофско утемељење владајућег политичког пројекта. Није нацистички поредак био средство за реализовање Хајдегерових идеја, већ је његова филозофија била начин да се нацистичким политичким и економским циљевима, у коначном нацистичкој пракси, прибави филозофска легитимност.

               Хајдегер није оригиналан. Да би оправдао немачки експанзионизам, он се позива на „духовне вредности“ исто онако како су се империјалистичка Француска и Енглеска позивале на „културу“ и „цивилизацију“ да би оправдале њихову колонијалну експанзију и истребљивање „обојених раса“. Уистину, Хајдегерова филозофија одбацује еманципаторско наслеђе немачке културе, поготову оно наслеђе које отвара простор за превазилажење колонијализма и расизма. Када се имају у виду збивања на савременој светској сцени, Хајдегерова филозофија не представља само филозофски облик у коме се појављује експанзионистичка стратегија нацистичког „новог европског поретка“, већ и експанзионистичка стратегија америчког „новог светског поретка“. На Западу ништа ново.

              Имајући у виду ауторитет који је Хајдегер имао у интелектуалним круговима нацистичке Немачке, није претерано тврдити да је његова филозофија створила значајан интелектуални простор за афирмацију нацистичке идеологије. Хајдегер је са својом филозофијом дао битан допринос изградњи теоријског основа за идеју о Немцима као „господарској раси“. У конкретним политичким условима у нацистичкој Немачкој, тврдња да Немци имају „супериорну културу и ум“ у односу према другим народима неминовно је водила од национализма до расизма и на њему се заснива прелаз од „водећег народа“ у „господарску расу“. Мит о Немцима као „народу филозофа“ постао је једно од изворишта расистичке идеологије. Немачки расизам дигнут је на филозофски трон.

              Зар немачко културно наслеђе није наметало филозофу Хајдегеру, као и другим немачким интелектуалцима, обавезу да се супротстави нацизму? Уместо да је немачка филозофија била основ за критику нацистичке идеологије и праксе, она је постала основ за давање филозофске легитимности нацистичком варваризму. Уличари и полицијски доушници, попут Адолфа Хитлера и Јозефа Гебелса, постали су отелотворење „филозофског духа“ Немаца.

               Овде треба указати на то, да су у току ХХ века бакљу „немачког филозофског духа“ носили Јевреји (Вилхелм Дилтај, Едмунд Хусерл, Херберт Маркузе, Теодор Адорно, Макс Хоркхајмер, Ернст Блох…) које је „филозофски“ немачки народ готово истребио, као „нижу расу“, у концентрационим логорима Трећег Рајха.

              Жалосна је истина да су Адорно и Хоркхајмер дозволили да их у послератној Немачкој инструментализују за прикривање праве природе немачке „демократије“ под америчком чизмом. Док су они на западно-немачким универзитетима дојучерашњим фанатичним припадницима Hitlerjugenda предавали немачку филозофију, Американци су створили армију од 40 000 Хитлеру најоданијих есесоваца, на челу са једним од најкрвавијих Хитлерових јуришника Рајнхардом Геленом (Reinhard Gehlen), која је требало да под америчком командом „штити немачку демократију од комунизма“.

              На примеру Хајдегеровог односа према немачком језику може се уочити расистичка и тоталитарна интенција његовог фундаментализма. Немачки језик постаје par excellence  молитвени језик са којим се призива „биће“ и успоставља „суседство“ са њим, а Хајдегерова филозофија немачко „Свето Писмо“. Хајдегер је путем своје фундаменталне онтологије настојао да обоготвори политички пројекат будућности за који се залагао и у коме су Немци, у виду нацистичког поретка, добили улогу „месијанског народа“.

              Хајдегеров став да су Немци „народ филозофа“, као и његово схватање да је његова филозофија, у виду немачког језика, „кућа бића“ – не заснивају се само на културном империјализму, већ упућују на то да су Немци, у виду Хајдегерове филозофије, неприкосновени власници истине. То је оно што им даје за право да буду „изабрани народ“ који има задатак да врати човечанство на прави пут. Другим речима, иако су „бачени у свет“ у коме влада нихилизам, Немци као „народ филозофа“ поседују, за разлику од других народа, такве умне и духовне квалитете који им пружају могућност и дају за право да изврше духовни препород човечанства.

              Будући да су Немци као „народ филозофа“ носиоци највише мудрости, критика њихове (злочиначке) праксе могућа је једино као њихова (немачка) самокритика. То је један од разлога што Хајдегер, који је у себи видео најаутентичнијег представника „немачког филозофског духа“, са резигнацијом одбацио саму могућност да му се постави питање о одговорности Немаца за Други светски рат и почињене злочине.

                Фридрих Ниче је „новом племству“ поверио задатак да изврши „превредновање свих вредности“ („Umwertung aller Werte) и да врати човечанство на прави пут. Хајдегер је ту улогу поверио Немцима чија се делатна моћ појављује у виду нацистичког поретка. Немци су предодређени да буду „господарски народ“ који има ексклузивни историјски задатак да врати човеченство на пут који је оно напустило још у антици.  Шта су према том месијанском задатку злочини које су Немци починили – које Хајдегер никада није осудио? Концентрациони логори и истребљење читавих народа – све је то безначајно у односу према судбинском задатку који је Хајдегер поверио Немцима. Природа тог задатка одређивала је и природу политичке праксе која је била неопходна да би он био остварен. Принцип „циљ оправдава средство“ добио је у Хајдегеровој филозофији фундаментално-онтолошко утемељење.

               Хајдегер није просветитељ, већ модерни крсташ који у Немцима види „господарски народ“ чија се делатна моћ појављује у виду нацистичког поретка. Хајдегер не позива Немце да се окрену филозофији, већ да чине оно што ће да им обезбеди владајући положај у свету. Повратак „бићу“ не постиже се продуховљењем Немаца, већ покоравањем и истребљивањем других народа коришћењем науке и технике. Руководећи се владајућим принципом монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“, нацисти су, уз отворену подршку Хајдегера, бескомпромисног критичара технике, од Немачке створили фабрику смрти. Оно што Хајдегер пре свега има у виду када се позива на „традицију“ није немачка култура, већ немачки милитаризам. До „бића“ се не долази филозофијом и уметношћу, већ исуканим мачем.

               Што се тиче непосредне сарадње Хајдегера са нацистима, светска јавност још увек има увид само у прочишћену биографију Мартина Хајдегера из које су уклоњени „детаљи“ који могу да укажу на то, да је Хајдегерова подршка нацистима била много обимнија и темељнија него што се то званично тврди. На то указују Хајдегеров „Црни дневник“ („Die Schwarzen Hefte“), чији делови су се 2014. појавили у немачким књижарама, који садржи Хајдегерове забелешке и дневне коментаре из периода 1931-1941. Истовремено, постоји оправдана бојазан да су неки документи, који указују на сарадњу Хајдегера и нациста, уништени са намером да се „филозоф Хајдегер“ сачува од компромитујућих „детаља“ из његове прошлости. У сваком случају, „досије Хајдегер“ није затворен. Тек када у Немачкој на власт дођу истински антифашисти и немачки грађани се коначно обрачунају с фашистичким наслеђем, на светлости историје појавиће се истина о Хајдегеровој прошлости.

                У „помирљивом“ односу послератне званичне Западне Немачке према Хајдегеру огледа се њен однос према нацизму. Детаљи у вези са интервјуом који је Хајдегер дао новинару „Der Spiegel“-а Рудолфу Аугштајну (Rudolf Augstein) крајем септембра 1966. указују у којој мери је нацизам био уткан у послератну историју Западне Немачке – која је била савезничка „окупациона зона“ и у којој је нацистичка прошлост Немаца била је најважнији гарант лојалности америчком окупатору. То је једини дужи интервју који је Хајдегер дао у току своје филозофске и политичке каријере и трајао је сто минута. Разговор је вођен у Хајдегеровој планинској кући у Тоднаубергу (Todtnauberg). Хајдегер је пристао на интервју под условом да буде објављен после његове смрти. Хајдегер је умро 26. маја 1976. Имао је 86 година. Само три дана касније „Spiegel“ је објавио интервју под насловима „Der Philosoph und das Dritte Reich“ („Филозоф и Трећи Рајх“) и „Nur noch ein Gott kann uns retten“ („Само нас још бог може спасити“). Разговору је присуствовао и Георг Волф (Georg Wolff), бивши есесовац, у својству „уредника за друштвене науке“ у „Spiegel“-у. У току Другог светског рата имао је чин SS-Hauptsturmführerа и у Норвешкој је учестовао у стрељању талаца. Он је припремио интервју са Хајдегером за објављивање. Sapienti sat.

               Овде треба рећи и то, да је однос према Јеврејима најважнији критеријум по коме се на Западу одређује блискост Хајдегера и нацизма. У том контексту Хајдегеру се пребацује да није осудио злочиначку политику нацистичке Немачке према Јеврејима. Шта је са односом нацистичке Немачке и Хајдегера према Словенима које су нацисти такође свели на „нижу расу“? У току Другог светског рата нацисти и немачка регуларна солдатеска побили су преко 35 милиона Словена. У Пољској Немци су убили преко 6 милиона Пољака. У СССР-у Немци су уништили 70 000 села, 1710 градова, 2766 цркава и манастира, 4000 библиотека и 427 музеја, 32 000 фабрика – и побили преко 27 милиона Руса, Белоруса, Украјинаца… У Србији немачки војници стрељали су децу, а у Хрватској нацистичка Немачка омогућили је усташама да побију преко 700 000 Срба. Зашто на Западу не замерају Хајдегеру што није осудио монструозне злочине које је нацистичка Немачка починила над Словенима? Прикривање геноцида Немаца над Словенима заправо је прикривање суштине Другог светског рата.

               Као што идеја о „изузетности Американаца“ служи да оправда империјалистичку политику САД у савременом свету, тако је Хајдегерова идеја о Немцима као „супериорном народу“ служила да оправда немачки „продор на Исток“ (Drang nach Osten) – освајање „животног простора“ (Lebensraum) и истребљење Словена. Хајдегерова филозофија заснива се на тотализујућем принципу монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“ и на експанзионистичкој природи немачког капитализма за кога је освајање „животног простора“ неприкосновени егзистенцијални императив. То је оно што даје виталност Хајдегеровој филозофији у савременој Немачкој у којој је у току све драматичније биолошко пропадање Немаца и природне животне средине. Она је извориште тоталитарно-интегративне и експанзионистичке политичке доктрине која и даље живи у свести немачких малограђана.

               Главни разлог што је Хајдегер одбио да осуди нацистички режим и његове злочине је тај, што би на тај начин угрозио политичке темеље његове филозофије. Хајдегер је у својој филозофији видео неприкосновено извориште самосвести Немаца. Путем Хајдегерове филозофије требало је да Немци, упркос поразу нацистичког режима, сачувају свест о себи као „супериорном народу“ који је предодређен да има водећу улогу у свету. За Хајдегера, пораз нацистичке Немачке био је само један од пораза који је доживео немачки народ у борби за „велику Немачку“, а не изгубљени рат за будућност. Пад Хитлера и слом нацизма нису смели да доведу у питање стратешке интересе немачког империјализма. Не треба сметнути с ума да је Ничеова идеја о „вечном враћању истог“ („Die Ewige Wiederkunft“) alfa и omega Хајдегеровог односа према будућности.

               У послератној преписци са Маркузеом Хајдегер настоји да прикаже Немце као жртве Другог светског рата. Индикативно је да он не прави разлику између нацистичког режима и немачког народа, поготову не између владајуће класе јункера и капиталиста, с једне, и немачких радника, сељака и грађанства, с друге стране. На тај начин, он само указује до које мере су нацисти успели да интегришу Немце у нацистички поредак и у којој мери су се Немци поистоветили са нацистичким режимом.

              Хајдегерово одбацивање кривице Немаца за изазивање Другог светског рата и за монструозне злочине које су починили, и инсистирање на томе да су Немци жртве рата ствара у савременој Немачкој политичко стање слично ономе које је створено после Првог светског рата. Нацистички покрет развио се на основу мита да је Немачка била жртва Првог светског рата. Реваншизам је био најважније психолошко средство за фанатизовање Немаца и за распиривање ратно-хушкачке хистерије. Хајдегер нариче над судбином Немаца који су протерани са Истока и на тај начин производи политичку атмосферу из које наново треба да проистекне позив за „повратак“ на Исток.

              Овде треба упозорити на то, да је политичко инструментализовање идеје о Немцима као „супериорном народу“ било засновано на немачком поразу у Првом светском рату; на пропасти немачког царства; на понижавајућем мировном уговору; на политичкој нестабилности Немачке; на економској кризи капитализма и масовној незапослености… „Потреба“ за освајањем и истребљивањем „нижих раса“ проистекла је из страха за опстанак који створио капитализам и била је компензација за несрећу коју је „обичан“ Немац доживљавао у свакодневном животу. И у савременом капитализму егзистенцијални страх, који се са све драматичнијим пропадањем природе претвара у егзистенцијалну панику, представља spiritus movens повампиреног фашистичког варваризма.

               Хајдегерова мисао је филозофска маска расистичкој идеологији и нацистичкој пракси, али је вишеслојна и у стању је да се појави у „чисто“ филозофском облику. То да је сама маска добила изглед живог лика представља најважнији идеолошки квалитет Хајдегерове филозофије. Отуда поклоницима Хајдегера не представља тешкоћу да његову филозофију „лише“ политичког садржаја. И нацистичка идеологија имала је магични филозофски плашт у који су били уткани изрази који симболизују опште-људске вредности: „мир“, „срећа“, „добробит“… Слично је са америчким „новим светским поретком“ који је заоденут крвавим велом „демократије“. Грађанска филозофија увек изнова појављује се као „хуманистичка“ маска злочиначкој пракси капиталиста. Уместо да теже да демистификују филозофију која је постала идеологија, грађански филозофи претварају идеологију у филозофију.

              „Одбрана“ Хајдегера од нацизма израз је настојања да се сачува илузија о аутономности и самим тим о „објективности“ филозофије – чији је Хајдегер најзначајнији представник у XX веку. Хајдегер постаје митолошки лик кога од нацизма „брани“ слава „последњег великог филозофа“. Да је нацистичка Немачка победила, Хајдегерова филозофија показала би своје праве потенцијале, а Хајдегер своје право лице. Сва филозофичност Хајдегерове мисли, која ствара привид политичке непристрасности, слила би се у крваву нацистичку мочвару. На основу Хајдегерове филозофије Немци, као „метафизички народ“, постали би „спасиоци човечанства“, а њихов „Фирер“ добио би божански ореол. Хајдегерова филозофија постала би „Библија“ Трећег Рајха.

                                                     x         x        x

 

11. фебруар 2016. at 01:53

Ο καπιταλισμός είναι ολοκληρωτικό σύστημα γενοκτονίας και οικοκτονίας

Greek translation of Duci’s video: Ο καπιταλισμός είναι ολοκληρωτικό σύστημα γενοκτονίας και οικοκτονίας

Click to open in youtube

You can download the video via this website.

30. јануар 2016. at 20:33

Heidegger’s Philosophy – Introduction

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Download „Heidegger’s Philosophy in the Light of Life-Creating Humanism“

             Heidegger’s Philosophy in the Light of Life-Creating Humanism

                                                           Introduction

                In order for a question to be authentic, it has to be a concrete historical question, which means that it should take into consideration the governing tendency in the development of the world. The question of the nature of Martin Heidegger’s philosophy should also be a concrete historical question. It is one thing when a question is asked in a blossoming field and quite the other when it is asked on the brink of the abyss. The concrete historical question is the following: Does Heidegger’s thought indicate the processes that lead to the destruction of man and nature, and does it offer a possibility to step out from capitalist civilization into a civilization of freedom, where man will live in harmony with nature?

                Heidegger’s philosophy should be given a chance to appear as concrete historical thought in the relation of destruction to life-creation, i.e., destructive mindlessness to life-creating mind. Only relative to the mind’s libertarian and life-creating potential can a concrete historical meaning of Heidegger’s philosophy be perceived. Life on Earth is increasingly threatened and everything that possesses a life-creating potential should be included in the fight for survival. The essential criterion to determine whether a thought is reasonable is whether it contributes to the preservation of life on Earth.

                A life-creating humanism should become the basis for the mind’s self-reflextion and, as such, the source of the self-consciouness of man as a life-creating being that, through his life-creating practice, should confront capitalism as a destructive totalitarian order. Guided by the life-creating mind and relying on a combative sociability, man should abolish the “consumer society” and “technical civilisation” and create a humane society and a life-creating civilisation, which will be the organic part of nature as a  life-creating totality. We are talking about a life-creating pantheism, which creates not only a new life, but a new world.

                For Heidegger’s followers, his philosophy is the only framework within which the question of its essence and meaning is possible. Philosophical legitimacy of any discussion of Heidegger’s philosophy is acquired by its becoming a self-reflexion of Heidegger’s philosophy. “Fundamental ontology” becomes a synthesis of everything valuable that appears in the realm of the mind. It acquires the status of the only true philosophy and as such becomes the criterion used to determine the legitimacy of philosophical thought. „Fundamental ontology” becomes the other name for true mindfulness.

                Bourgeiois theoreticians seek to analyse Heidegger’s thought departing from philosophy as an „objective“ sphere with a supra-historical character. Thus, Heidegger’s philosophy becomes an abstract thought. They use Heidegger’s philosophy to eliminate the visionary mind and, thereby, any possible spaces for the future. Heidegger’s philosophy heralds the end of history. At the same time, bourgeois philosophers appeal to Heidegger so that, in the shadow of his philosophy, they might obtain philosophical legitimacy for their own writings. They treat Heidegger in the same way Heidegger treats Being (Sein). To be in Heidegger’s „neighbourhood“ ensures „immortality“ in the world of philosophy.

                The most important reason for Heidegger’s popularity with the bourgeois intelligentsia is that his philosophy enables the preservation of the elitist status of philosophy and thus the elitist status of the academic intelligentsia. His “fundamental ontology” becomes the philosophical “Holy Scripture”, whereas his “interpretors” become the guardians of the keys of wisdom. Bourgeois philosophy turned Heidegger into a myth and made his philosophy one of the key intelllectual pillars of Western civilization.

                The production of the myth of Heidegger and other “great” philosophers serves to create a sectarian single-mindedness and elitist self-sufficiency of the bourgeois intelligentsia. Its members voluntarily accept the ghettoization of the mind at academic faculties and other exclusive „intellectual” domains, since it gives them “freedom” and a comfortable life. Such social position releases them from responsibility for the survival of life on the planet and from the risk that a struggle against the ruling order entails.

                The representatives of traditional philosophy base their relation to Heidegger’s philosophy on existential apriorism. By becoming a totalitarian order of destruction, capitalism descredited that point of departure. The insistance on such an approach deprives Heidegger’s thought of a concrete historical dimension and turns the discussion of Heidegger’s thought into intellectual gymnastics with an abstract character. The traditional philosophical approach to Heidegger not only sterilizes the life-creating potentials of his thought, but also averts the mind from the basic existential issues currently facing humankind ever more dramatically. “Consumer society” is the final confrontation with a thought grounded in existential apriorism.

                A demystification of Heidegger’s philosophy involves the emancipation of Heidegger’s thought from philosophy, which means discarding the philosophical veil under which his thought loses any concrete historical character and becomes abstract thought. Heidegger must be drawn away from the gloominess of philosophical gibberish into the light of history and treated as a concrete social being, whereas his philosophy should be treated as  concrete historical thought. Only then can we discover both its limits and its emancipatory potential. At the same time, a concrete historical discussion of Heidegger’s philosophy is possible only if it does not fall into the trap of his philosophical rhetoric. It is a labyrinth without exit, where, in hopeless wandering, the mind loses its life-creating power.

                In addition to ancient Greek philosophy, Heidegger found the source and inspiration for his ideas in the philosophy of St. Augustine, Meister Eckhart, Franz Brentano, Fridrich Schelling, Friedrich Hölderline, Sørene Kierkegaard, Friedrich Nietzsche, Rainer Maria Rilke, Fyodor Dostoevsky, Wilhelm Dilthey, Edmund Husserl, in thaoism and other Far-Easterm religions. In order to grasp the true nature of Heidegger’s philosophy, we should also bear in mind the ideas and political movements relative to which Heidegger sought to build his philosophy.

                Rather than in theory, a concrete historical source of Heidegger’s thought is to be found in the reality of life in Germany in the first half of the 20th century. Only when Heidegger’s philosophy is viewed in the context of historical events in which it occurred can we discover its true nature. We are talking about German expansionism; the crisis of capitalism and the First World War; Germany’s defeat and the collapse of the German Empire; the Munich Revolution and the development of the communist movement; the founding and fall of the Weimer Republic; the development of German revanchism and the rise of fascism; the “thrust toward the East” and the collapse of Nazi Germany… Heidegger’s philosophy was only possible on German soil.

                There is no denying that Heidegger’s philosophy has an authenticity reflected not only in its specific parlance, but also in the specific treatment of basic philosophical questions. Essentially, Heidegger sought to answer the question of the future of Germany in the form of a philosophical treatise. That is, most importantly, what makes Heidegger a „German philosopher“ and determines both the self-consciousness of Heidegger’s philosophy and Heidegger’s notion of himself as a philosopher. Without such an approach to Heidegger’s thought, we cannot correctly answer the question of the political essence of his philosophy and, in that context, of the nature of Heidegger’s relation to Nazism.

Translated from Serbian by Vesna Todorović (Petrović)

English translation supervisor Mick Collins

                                               

30. јануар 2016. at 20:23

Fundamental Ontology

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Download „Fundamental Ontology“

                                            Fundamental Ontology

              Before the modern era, religion played the most important role in the contemplative life of European peoples. However, the development of artisanship and trade, the appearance of the first towns, the advancement of science and techniques, the appearance of the bourgeois intelligentsia and “The Gutenberg Galaxy”, as well as the development of schools and universities and civil political movements – all that created new sources of thinking. Along with the philosophical mind, the scientific mind started to have an increasingly important role in man’s thinking, throwing off the religious schackles. A new way of life and a new position of man in the world gave rise to a new art, which sought to create its own autonomous thinking. The thinking life in Europe became multi-faceted and multi-layered. It was now based on the capitalist division of labour, which separated manual from intellectual labour and institutionalised spheres of thought wherein people became alienated from their creative powers. At the same time, the dynamics of the thinking life were conditioned by scientific discoveries, conquests of new territories, technical inventions, industrial development, increased literacy of the general population, the introduction of a non-working time, which increased the number of readers and gave rise to the theater, opera houses, galleries and other cultural institutions.

              The modern age saw a struggle between different world views, whereas the bearers of religious, scientific, philosophical and artistic thought sought to turn their respective fields into the sum total of all wisdom and the pillar of the thinking life. At the same time, under the influence of political pluralism, there appeared various schools of thought, each of them seeking to make its view the basis of all thought. Rather than being founded on the mind, this tendency to establish a domination of one world view over all others is the consequence of a struggle for power between political and economic centers, which instrumentalised the mind. This is what the idea of fundamentalism is based on. It does not strive for truth, which can be found only by opposing different views, but for the establishment of a centre of power with an indisputable monopoly on the „truth”.

              Heidegger’s fundamental ontology is developed in a world divided into spheres that are alienated from and dominant over man. Without that division, a demand for fundamentalism would be meaningless. Fundamental ontology is a synthesized essence of separate areas of suprastructure, where the powers alienated from man are institutionalized, becoming the means by which the ruling order oppresses man and destroys nature. Heidegger does not seek to reconcile the divided world and give man back his powers, those taken from him in the form of alienated spheres of the capitalist suprastructure. He does not seek to abolish the sphere of philosophy by people becoming reasonable beings; to abolish the sphere of art by people becoming artistic beings; to abolish the sphere of technique by turning the conquered forces of nature into the means for satisfying genuine human needs and increasing the likelihood of human survival; to abolish class society by abolishing private ownership over the means of production and the repressive institutions of bourgeois society and by man becoming the agent of social life and the master of his destiny.

              Fundamental ontology has an integrative character. It is based on an integrative ontological point, which is the source of thought and is indisputable. If fundamental ontology is the source of overall thinking, then it is not possible to pose an autonomous ontological question about its essence, which means to establish an autonomous critical standpoint, from which it may be brought into question. A discussion of the nature of fundamental ontology is possible as its self-reflexion.

              The self-reflexion of fundamental ontology is based on all principal standpoints of thought being contained in it, and through it they obtain their ontological legitimacy. Self-reflexion of the ontological as ontological is possible only via fundamental ontology. In other words, the very nature of the ontological is conditioned by the nature of fundamentalism as a totalizing way of thinking. Every ontological approach that does not correspond to the totalizing intention of fundamental ontology is eliminated. The ontical excludes the struggle of opposites and thus the historical development of society, whereas ontology excludes the confrontation of opposites as a way of finding the truth. Fundamental ontology is opposed to the dialectic of history and the dialectical mind.

              For an ontology to justify itself, it should be capable of posing the question of the truthfulness of fundamental ontology. Fundamental ontology is legitimate only as ontology, which means that the self-reflexion of fundamental ontology is possible only through the ontological. Since fundamentalism, as a synthetic-totalizing principle questions the essence of the ontological, fundamental ontology does not have the legitimacy of the ontological. In fundamental ontology, ontology has lost its ontological essence.

              Fundamentalism as a principle of thought is opposed to the emancipatory nature of the ontological. It deprives ontology of the visionary. Since the ontological is self-conscious of the ontical, by abolishing the openness of the ontological towards the future, the ontical is deprived of an emancipatory self-consciousness. What should be affirmed instead of the principle of fundamentalism is the principle of ontological openness, which then enables the thought to soar into the future. This is the basic presupposition for the life-creating potential of the ontical to acquire a visionary self-consciousness.

              Fundamental ontology is not a thought opening the horizons of new worlds; it is rather a strengthening of the foundations of the existing world. The fact that it is a “path” (Heidegger) does not mean searching for or opening new ontological standpoints, but rather projecting the given fundamental ontological point into the future.

  Bearing in mind that the contemporary world is based on a totalitarian destruction, we can conclude that fundamental ontology draws thinking into the sphere of a totalizing anti-existential mindlessness. With capitalism becoming a totalitarian destructive order, the question of the truthfulness of fundamental ontology as a concrete historical question is possible only from an existental and, in that context, a libertarian standpoint.

              Heidegger developed a new philosophy which should indicate the essence of human existence. Philosophy is abolished by philosophy. This contradicts Heidegger’s demand that all forms of mediation between man and his existence be abolished. Rather than by replacing all other philosophies with his so that his philosophy becomes the only mode of mediation between man and his existence, Heidegger seeks to abolish philosophy altogether as a mediator between man and his existence. His fundamental ontology does not strive to develop a philosophy, but rather represents the end of philosophy and the birth of the poetic. It does not only carry the seed of a new thought, but also of a new relation of man to his existence.

              The essence of Heidegger’s novum is that man’s relation to being is not grounded in the thinking of being, but on its experience. Hence the self-reflexion of Heidegger’s philosophy is not possible through philosophy as  wisdom alienated from man, which as such is the criterion for determening its own truthfullness, but rather through a way of life based on immediate experience of a tragic existence and thus on co-existence with Being.

               If the basis of its self-reflexion is not thinking but rather the experience of a tragic existence, why then fundamental ontology? Is it a source of wisdom needed for man to understand the nature of his tragic existence and the nihilism into which he is thrown so that new social conditions can be created enabling him to re-experience his tragic existence and return to Being, or is it but a means for eliminating the mind as a mediator between man and his existence?

               Heidegger called into question philosophy as a mediator between man and his existence, and this is one of the most significant emancipatory possibilities of his thought. His analysis of the history of philosophy indicates that Post-Socratic philosophy, which mediates between man and his existence by reducing them to the objects of analysis, resulted in the “obliviation of Being”, and this led man to nihilism. Hence we should go back to Pre-Socratic Helada, where man was in unity with Being and where philosophy was a self-reflexion of Being. If this Heideggerian appeal is viewed in light of the fact that capitalism increasingly threatens the survival of life and in the context of a demand to eliminate all forms of mediation between man and world, which was insisted upon by Marx and Nietzsche, he can have not only an emancipatory, but also an existential significance.

              Heidegger’s philosophy has a critical undertone and thereby offers  the possibility of being present and alive in a world that, inspite of falling deeper and deeper into existential hopelessness, does not seek to overcome capitalism and create a new world. It offers the possibility of being critical without crossing the „red line“ dividing a „politically correct“ thought from a thought that seeks to confront capitalism and step out into the future, where the emancipatory potential of a civil society might be realised. Heidegger’s philosophy is a critique of the capitalist reality that does not bring capitalism into question. It is an anti-visionary critique of capitalism.

              Heidegger’s philosophy does not see itself as a concrete historical thought that is conditioned and thus qualified by the nature of the time in which it was developed. Heidegger determines the idea of “fundamental ontology” as the starting point for the self-reflexion of his philosophy. Heidegger’s undestanding of man and his existence, in effect, comes from philosophy as a separate area of the capitalist spiritual sphere. His thought is based on and framed by a capitalistically divided world. Although Heidegger sought to create an impression that his fundamental ontology has a supra-historical character, his philosophy belongs to the capitalist spiritual supra-structure alienated from man. With his philosophical rethoric, Heidegger built a labyrinth for the mind, which is but an addition to the capitalist ideological sphere.

              Heidegger gave to philosophy an inadequate social and historical dimension. Ancient Greek philosophers did not determine the nature of the governing thought; it was the governing order that, indirectly and directly, conditioned man’s thinking and the nature of philosophy. The same goes for the modern age. The nature of the governing thought is not conditioned by philosophy, but by capitalism as a destructive totalitarian order. The capitalist ratio, which rules bourgeois philosophy, is but a rational manifestation of  destructive capitalist mindlessness. It corresponds with philosophy as a mystificatory skill that sterilizes the life-creating power of the mind and thus confronts visionary consciousness and changing practice. Traditional philosophy fits into this by turning concrete existential issues into abstract theoretical questions.

               As with other “great philosophies”, Heidegger’s faces the issue of its logical consistency. Heidegger created specific terms that he sought to “fill up” with notions having a hierarchical order. To create the illusion that this pyramid of notions is non-contradictory, Heidegger had to resort to verbal juggling. As he developed his philosophy, he elaborated and changed the content of the notions with which he set out toward Olympus. On that increasingly strenuous and uncertain trek, the notions behaved as a flock of sheep that the shepherd cannot keep together. Some sheep fell off a cliff, some got lost, and the shepherd had to eat some of them in order to keep moving on. Ultimately, it turned out that the path Heidegger took led not to Olympus but to Auschwitz.

Translated from Serbian by Vesna Todorović (Petrović)

English translation supervisor Mick Collins

                                                             

30. јануар 2016. at 20:16

Новак Ђоковић – „балканска сељачина“ у свету „господе“

Љубодраг Симоновић
E-mailcomrade@orion.rs
Преузми текст „Новак Ђоковић – балканска сељачина“

               Новак Ђоковић – „балканска сељачина“ у свету „господе“

               Наша „јавност“ је разочарана што Новак Ђоковић није омиљен на Западу. Који је разлог што „господа“ са Запада „не воле“ Ђоковића?

                Тенис је настао у баштама француских и британских аристократа и до данас је остао елитистички спорт. За Запад, Ђоковић је „балканска сељачина“ која се нашла у свету тениса који је ексклузивна забава богаташке „елите“ и као такав је показатељ „културне супериорности“ Запада. За њих, Ђоковић је уљез који је упао у њихов врт из којег, за сада, немају намеру да га истерају.

               Како је Ђоковић, упркос отровне одбојности Запада и интригама, успео да опстане у свету тениса? Тако што сав новац који је „зарадио“ држи у Западним банкама. Ђоковић није обична „балканска сељачина“. Он је богата „балканска сељачина“.

              Ђоковић није отишао из Србије у Монако само због тога да би избегао да плаћа порез држави Србији, већ да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник њиховог света.

              То је главни разлог што се Ђоковић не понаша као достојанствени „светски шампион“ и као такав као достојни представник српског народа, већ као циркуски кловн. Он на тај начин покушава да се   додвори „господи“ са Запада и премости провалију која зјапи између његовог „примитивног порекла“ и елитистичког статуса који је резервисан за Западну „господу“ и који он настоји да стекне.

              Истовремено, Ђоковић је постао „мечка Божана“ досоваца и као такав рекламни агент оних политичких снага Запада, које чине све што је у њиховој моћи да нам отму Космет и униште нашу државу.

              Као и сви снобови, Ђоковић покушава да буде оно што није. Он себе као човека не вреднује путем слободарског и културног наслеђа нашег народа, већ путем малограђанског вредносног свода који га обезвређује као човека и као припадника српског народа.

               Ђоковић покушава да створи о себи слику „доброчинитеља“ путем „донација“; покушава да створи о себи слику „доброг хришћанина“ тако што је купио „Орден Светог Саве“ и што даје паре поповима… – истовремено док глуми мајмуна у „ноћи вештица“, док рекламира „кундалини јогу“ и слика се са усташким вођама…

             Као што се парама не може купити љубав, тако се парама не може купити поштовање.

             Све гори смрад који избија из света „врхунског тениса“, који је стециште капиталистичких банди које тероришу свет и уништавају живот на Земљи, указује на то, колико је погубно стварати од „врхунских спортиста“ националне хероје.

             Корупција, дрога, поткупљивање, лажирање… – све је то саставни део „врхунског спорта“ који се налази у све дубљој капиталистичкој мочвари. У спортском show-businessu нема невиних. Макрои и курве налазе се у истом послу.

              Доста је лажи. Доста је преваре. Назовимо ствари правим именом. Ђоковићи, Федерери, Надали… – то су плаћеници оних који су постали џелати човечанства.

                                                       x            x           x

22. јануар 2016. at 04:49

Старији чланци


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 901 другом пратиоцу

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге

Sport-Kapitalizam-Destrukcija

A new world is possible

Novi svet je moguć

Filozofski Aspekti Modernog Olimpizma

Olimpijska podvala

More Photos

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 901 другом пратиоцу

%d bloggers like this: