Main page

Arhiva svih članaka na blogu / Archive of all articles

12. јул 2015. at 07:00 81 коментара

Destroy Capitalism !

31.jpg

11. јул 2015. at 08:15 20 коментара

Intervju: Stefan Branisavljević (Jordan) – Ljubodrag Duci Simonović

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Skini tekst:
Intervju: Stefan Branisavljević (Jordan) – Ljubodrag Duci Simonović

Beograd, 9.7.2015.

1. Svedoci smo da decenijama unazad svaka vlast u regionu koristi vrhunski sport kao orudje zatupljivanja naroda u bivsoj Jugoslaviji. Ono sto je zapocela titoisticka vlast sa uspehom nastavljaju rezimi koji su je nasledili. Kako koji tim osvoji neku medalju, kako neki individualni sportista odskoci, tako se od tog rezultata napravi visednevni cirkus ciji je cilj lobotomizovanje masa. Moze se reci da je Srbija (a i bivsa Jugoslavija) uspesno preslikala ovaj globalni trend. Sto je neka drzava siromasnija, sto je narod obespravljeniji i besperspektivniji – to se uspesi sportista vise isticu u prvi plan.

Kako biste uporedili histeriju oko vrhunskog sporta koja je vladala u doba Vaseg aktivnog bavljenjem kosarkom sa ovim sto imamo od polovine devedesetih godina proslog veka?

Pre svega, nije u „titoističko“ vreme započela politička manipulacija sportom radi držanja „radnih masa“ u pokornosti. To je bilo prisutno i u Kraljevini Jugoslaviji, tačnije, od kada je sport potisnuo telesne oblike vežbanja koji su se zasnivali na narodnoj tradiciji, kao i „sokolski pokret“ koji je imao pan-slovenski karakter i bio usmeren protiv pan-germanizma koji se pojavio u obliku Janovog Turnbewegunga koji je imao imperijalistički karakter. Još je Kraljevina Srbija, 1910. godine, postala član Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Treba imati u vidu da je sport kao institucija nastao u Engleskoj u drugoj polovini XIX veka kada su se radnici izborili za osmočasovno radno vreme. Tada je stvoren stadion i engleski kapitalisti nisu krili da je sport „sredstvo za kolonizovanje dokolice radnika“, što znači sredstvo za njihovo depolitizovanje. Pored toga, engleski kolonijalisti koristili su sport kao sredstvo za „civilizovanje divljaka“, što znači za uništavanje  kulturnih tradicija kolonijalizovanih naroda  i time njihovog slobodarskog dostojanstva. Zvanično „otac“ modernog olimpizma francuski baron Pjer de Kuberten nije krio da je sport „efikasno sredstvo u kolonijalizaciji“ ističući britansku imperiju kao uzor koji treba da slede francuski kolonizatori.

Ono što je od prvorazrednog značaja za razumevanje ideologije rekordomanije je da je ona neposredno otelotvorenje progresističkog duha kapitalizma koji je izražen u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius. Radi se o na kapitalistički način mutiranom socijalnom darvinizmu koji u sportu dobija spektakularni pojavni oblik: pobeda postizanjem većeg rezultata, s tim što je rekord tržišna mera rezultata. Drugim rečima, sport je ideologija kapitalizma u čistom smislu. To je najvažniji razlog što je sportivizacija sveta najvažniji oblik kapitalističkog ovladavanja svetom. Evropske imperijalističke države uspele su putem sporta da postignu ono što Katoličkoj crkvi, kao vodećoj duhovnoj sili Zapada, nije pošlo za rukom: da izvrše duhovno kolonizovanje sveta. Olimpizam je prva i najvažnija „mondijalistička“ ideologija i kao takva vladajuća (kvazi) religija savremenog sveta.

U „titoističkoj“ Jugoslaviji sport je imao prvorazredan značaj kao sredstvo za stvaranje „socijalističkih građana“. To je, pre svega, značilo da se putem sportskih rezultata dokazivala „progresivna snaga“ vladajućeg poretka. Pored toga, reprezentativni sport bio je sredstvo za stvaranje integrativnog „jugoslovenskog duha“ – budući da je Jugoslavija bila višenacionalna zajednica i da je nacionalistička histerija u Drugom svetskom ratu, potstaknuta pre svega od strane nacističke Nemačke, dovela do stravičnih zločina.

Već posle separatističkog „masovnog-pokreta“ u Hrvatskoj, sa početka sedamdesetih godina, „vrhunski sport“ postao je sredstvo za stvaranje „Potemkinovih sela“, što znači sredstvo vlasti za stvaranje iluzije da je Jugoslavija i dalje stabilna multinacionalna zajednica. Drugim rečima, sport je postao sredstvo za prikrivanje uzroka koji su doveli do raspada Jugoslavije.

Prodorom kapitalističkih odnosa u vidu tržišne privrede, sredinom šezdesetih godina, došlo je do komercijalizovanja i profesionalizovanja sporta. Sportisti postaju trčeći reklamni panoi, a sport show-business i kao takav najjeftinija zabava za „radne mase“. Nastaje klasično kapitalističko klasno društvo, dolazi do sve većeg socijalnog raslojavanja i sport počinje da funkcioniše po Juvenalovoj maksimi panem et circences. Sve manje novca ulaže se u obrazovanje mladih, a sve veće sume ulažu se u profesionalni sport. Sportski show-business postaje najvažnija duhovna droga za radnike i mlade nezaposlene ljude i kao takav najvažnije političko sredstvo kapitalista za držanje obespravljenih u pokornosti. Stadioni i sportske hale postaju savremeni koncentracioni logori u kojima se uništava kritičko-menjalačka svest mladih i oni pretvaraju u savremene horde varvara. I ovde treba reći: patriotizam bez kulturne svesti je varvarizam.

2. Da li ideoloski svesni pojedinci i grupe mogu da stvore paralelni sistem koji ce biti sto manje povezan sa postojecim lihvarskim poretkom?

Polazeći od Marksovog stava da je ideologija iskrivljeni pogled na svet, ne bih rekao ideološki, već idejno svesni ljudi. Ono što je najvažnije, kapitalizam je postao totalitarni poredak destrukcije i stoga je kritika kapitalizma koja insistira na pljačkaškoj prirodi kapitalizma prevaziđena. Problemi se više ne nalaze u sferi morala i slobode, već u sferi egzistencije. Borba za slobodu i društvenu pravdu imaju smisla jedino ukoliko su, istovremeno, borba za očuvanje života na Zemlji. U „potrošačkoj“ fazi razvoja kapitalizam je prevazišao Marksovu kritiku kapitalizma. Ona je nužan, ali ne i dovoljan uslov za razvoj savremene kritike kapitalizma.

3. Kako gledate na tzv. Arapsko prolece i nasilne smene vlasti, kao i raspirivanje medjureligijskih sukoba koji umnogome podsecaju na ratove na Balkanu?

„Arapsko proleće“ je pojava koja ima svetski značaj. To ne znači da su intelektualci sa Zapada ti koji treba Arapima da drže predavanje o tome šta je „arapsko proleće“. Mene pre svega zanima mišljenje arapskih intelektualaca o „arapskom proleću“. To mišljenje je najmerodavnije da bih formirao svoje stavove, a ne mišljenje Čomskog i drugih Zapadnih intelektualaca koji čak i kada su dobronamerni polaze od predrasuda koje su posledica kolonijalne ideologije u kojoj su stasali kao intelektualci.

Prateći razvoj događaja u arapskom svetu sa ove distance, ono što se nameće kao zaključak je da vladajući kapitalistički centri moći sa Zapada nastoje da unište sve oblike političkog organizovanja Arapa koji pružaju mogućnost stabilnog razvoja arapskog sveta. Zapadu je stalo da izazove stalne sukobe između Arapa i na taj način stvori haos koji će ih uništiti. Radi se o „kontrolisanom“ haosu koji ima genocidnu prirodu.

Što se tiče religije, ona je uvek korišćena kao sredstvo za fanatizovanje ljudi, ali i kao paravan iza kojih se kriju ekonomski i politički interesi određenih grupa moći koje deluju iz senke.

Verujem da će Arapi prepoznati prave neprijatelje i da će se ujediniti u borbi protiv njih – za opstanak arapskog sveta i za slobodu Arapa od novih kolonijalnih gospodara koji nastoje da ih unište.

4. Kako komentarisete ujudurmu oko izbora predsednika FIFE, korupcionaskih skandala unutar te organizacije, Blatera i njegovih protiv-kandidata? Da li je Blater manje zlo od Platinija koji se sada pominje kao najozbiljniji kandidat za tu fotelju?

Ujdurma oko izbora predsednika FIFA i korupcionaški skandali stalni su sastojak istorije FIFA, kao i Međunarodnog olimpijskog komiteta i drugih „međunarodnih“ sportskih asocijacija. U suštini, sve su to organizacije koje „posluju“ po mafijaškim principima i koje nikome ne odgovaraju. Gotovo da niko ne pominje da je Blatera u redove FIFA doveo Žoao Avelanž – koji je preko 30 godina bio neprikosnoveni gospodar svetskog fudbala.

Avelanž je stekao bogatstvo kao jedan od najvećih prodavaca američkog oružja vojnim huntama u Južnoj Americi. On je bio „anđeo čuvar“ fašističkih diktatura Pinočea i Videle. Radi zadobijanja „miroljubivog“ imidža, vojne diktature u Čileu i Argentini dobile su mogućnost da organizuju juniorsko i seniorsko prvenstvo sveta u fudbalu. Avelanž je odigrao glavnu ulogu u tome – uz svesrdnu pomoć Zapada, pogotovu SAD.

Rušenje Blatera nema veze sa korupcijom, već se radi o nastojanju SAD da spreči da se fudbalsko prvenstvo sveta organizuje u Rusiji. Svi govore da „sport nema veze sa politikom“, a uvek iznova se pokazuje da je sport prvorazredno političko sredstvo i to u međunarodnim razmerama.

Eventualno dovođenje Platinija treba shvatiti u kontekstu borbe svetskih kapitalističkih grupa za dominaciju nad FIFA. Isto je kada se radi o smenama na čelu MOK-a, kao i drugih „međunarodnih“ sportskih asocijacija. U konačnom, radi se o borbi za kontrolu svetskog sporta koji je postao ogroman izvor zarade i jedan od najvažnijih mehanizama sa kojim se obezbeđuje prestiž u svetu i obezbeđuje kontrola sve siromašnije radničke populacije.

5. Odakle krenuti ka promeni postojeceg kapitalistickog sistema jer je ocigledno da on unistava sve oko sebe-ljude, floru i faunu te da na kraju sam sebi postaje cilj?

Odgovor je uvek isti: političko organizovanje i politička bora potlačenih radnih ljudi i potlačenih naroda. Ona danas mora da ima izrazito međunarodnih karakter jer je kapitalizam postao globalni poredak destrukcije, što znači da jedino borba ujedinjenog čovečanstva može da dovede do uništenja kapitalizma i stvaranja poretka koji će imati racionalni odnos prema prirodi i gde će duhovno bogatstvo, a to znači razvoj kulturnog bića čoveka i na toj osnovi razvoj međuljudskih odnosa, biti mera ljudskog bogatstva.

Nema više „centra“ i „periferije“ u borbi protiv kapitalizma. Svaki deo planete gde se vodi borba protiv kapitalizma predstavlja savremeni „centar svetske revolucije“. Gde god se ljudi bore protiv kapitalizma a za humani svet – to je NAŠA BORBA!

Borba Arapa protiv američkog imperijalizma i Izraelskog fašizma je istovremeno borba svih slobodoumnih ljudi protiv imperijalizma i fašizma.

6. Na koji nacin se ekonomski moze ojacati opozicija i gde je izlaz iz postojeceg corsokaka?

Najveći kvalitet opozicije nije novac, već brojnost i politička volja da se uništi kapitalizam i stvori novi svet. Sve dramatičniji egzistencijalni problemi sa kojima se sučeljava sve veći broj ljudi pokrenuće val promena koji će uništiti postojeće centre moći koji pretvaraju svet u kapitalistički krematorijum. U Evropi se stvara pred-revolucionarno stanje iz kojeg može da proistekne „novi“ fašizam, ali i nova civilizacija koja će biti realizacija emancipatorskih potencijala građanskog društva.

7. Sta mislite o geopolitickom bloku Brazil-Juzna Afrika-Kina-Rusija-Indija? Da li ponovo ulazimo u multipolarni svet i da li se nazire kraj americkoj hegemoniji?

Uspostavljanje novog bloka na čelu sa Rusijom i Kinom ima izvanredan značaj pre svega za „male narode“ koji su bili prepušteni na milost i nemilost „novom svetskom poretku“ čiju kičmu predstavljaju SAD. Međutim, preraspodela svetske moći neće sama po sebi rešiti najvažnije egzistencijalne probleme sa kojima se čovečanstvo sve dramatičnije sučeljava. Suprotstavljanje genocidnom i ekocidnom terorizmu Zapada može da bude uspešno jedino ukoliko je ono usmereno na ukidanje „potrošačkog društva“, a to znači na ukidanje kapitalizma.

Ne više proizvodnja za profit, već proizvodnja za zadovoljavanje istinskih ljudskih potreba koja će se zasnivati na saživotu sa prirodom – predstavlja egzistencijalni imperativ koji mora da bude poštovan da bi čovečanstvo opstalo.

Borba za životvorni humanizam treba da postane ideja-vodilja savremenog svetskog anti-kapitalističkog pokreta.

x    x    x

10. јул 2015. at 18:16 1 коментар

Љубодраг Симоновић – Дуци: Трибина на факултету политичких наука – 05.05.2015.

Љубодраг Симоновић Дуци одржао је 05.05.2015. у Београду трибину на факултету политичких наука. Обезбеђен је аудио снимак.

Послушајте…

Дуцијева трибина на факултету политичких наука – 05.05.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

12. мај 2015. at 08:31 1 коментар

Ljubodrag Simonović: Dostoyevsky’s philosophy – a short essay

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Download Duci’s text

Dostoyevsky’s philosophy – a short essay

        Here we are going to say something about Dostoyevsky whose intellectual opus is an integral part of the contemplative soil from which Heidegger’s philosophy germinated. In order to understand the nature of Dostoyevsky’s thought, it is necessary to keep in mind the reality of life in the Russia of his time.

           In the second half of 19th century, the advancing capitalist tide annihilated the customary, ethical and religious foundations of Russian society and questioned the tsarist order for its absolutist nature. Feudal Russia based its political stability on the fact that peasants were tied to the land. The abolition of serfdom (1861) and the development of industrial production resulted in the development of cities and the formation of an growing number of citizens and an enlarging working class. Millions of peasants became the work force of the new capitalist masters and were exposed to merciless exploitation. An increasing number of people live in existential uncertainty and misery. There are no political institutions that provide a possibility for channeling the growing discontent of the oppressed through legal political procedures. Political life is decimated by police terror, liquidations performed by the secret services and mass deportations to Siberia. Struggle against tsarist absolutism was based on the protest actions of the “Decembrists” and “Populists”, along with the assassination attempts by anarchist groups that tried to oppose State terror with their own fanatical voluntarism. The idea of socialism became the basis for the development of workers’ class awareness as well as for their political organization. University students became the seed bed for new ideas and the protagonists of political radicalism. In the Russia of the second half of the 19th century, political chaos dominated.

             The development of capitalism uprooted “Russian man” from his previous spiritual habitat, and he was unable any longer to find the balance of traditional way of life between the church and the tsarist regime. The value-horizon of the old society and traditional social relations was vanishing in the deepening capitalist swamp, and the new value-horizons and institutions were not in sight. Russian man was thrown into a world where he had to struggle desperately in order to survive. In such conditions, he had no option other than to look for the basic defense of his human integrity within himself.

          Dostoyevsky’s religious mysticism is a direct result of his losing faith in reason. In his philosophy, the conflict is established between reason, which has no specific social basis and, therefore, relativizes everything, and the necessity to act for the survival of man and the affirmation of his human existence. Since man could not rely on reason, which, per se, offers various solutions that only confuse him and keep him from action, Dostoyevsky offers a fulcrum in the form of a “free will” based on strong personality through which man should realize his life’s potential and meet his suppressed needs.

          Freedom is, unarguably, contingent on restraint from threatening the freedom of others, is based on private property, and does not apply to liberation from the tyranny of the powerful or from the class order – as liberation from the existing world, towards a new one. With Dostoyevsky, too, “free will” does not imply man’s endeavor to oppose injustice and to assert his right to live in a just world, but it implies realization of man’s suppressed being, which is a product of the existing world. Dostoyevsky strived to offer freedom to man, degenerated in the capitalist mode, who is trying to realize his suppressed needs in a way dictated by the ruling order. A typical example is the gambler. The gambler cannot exist without gambling, and gambling is not possible without an order in which values generated by man are being alienated from him and turned into the power of destiny. Gambling, actually, is a tempting of the power that reigns in capitalism and, as such, represents a match with death.

            In order to prevent life from turning into a merciless struggle between people motivated by unlimited “free will”, Dostoyevsky tries to establish an ethical awareness that would draw a boundary against felonious mischief. It is present in the idea of the “God”. Instead of believing in reason, faith in “God” was supposed to make possible the endurance of a society as a community of “Christian souls”. Thus, instead of the antagonism in reason, the antagonism between creative will and ethical (self)awareness is established. Kant tried to solve that problem in a formal logical manner, using an abstract citizen (a transcendental I), and Dostoyevsky endeavored to overcome that problem by using the abstract Christian. Kant’s ethical (self)awareness of the citizen is being replaced by a Christian ethical (self)awareness.

          In Dostoyevsky there is a lack of self-reflection on human existence based upon the concrete historical situation of the society, meaning there is no self-reflection on the part of man as a concrete historical and social being. In his philosophy there is no visionary awareness and, in that context, no criteria upon which one can take action, bearing in mind the historical development of that order being established as a civil society. Dostoyevsky was not guided by the rational alternative based upon the emancipating potential of society that offers a possibility for the development of a visionary consciousness and the formation of political movements that would create a new world, but upon individual existence and religious mysticism. We are facing here an atomized member of a decaying aristocratic class who exists in a world which he does not understand in the context of its historical temporality, and, therefore, does not understand his own self as a concrete historical being. Dostoyevsky did not endeavor to create a new society, but to prevent decay of the tsarist order and of the ruling spiritual arc based on an Orthodox single-mindedness. He opposed progress based on a development of capitalism and creation of bourgeois society to the political stability of Russia. Dostoyevsky did not see Russia’s future in the most developed capitalist states, but in its own damnation.

      Dostoyevsky did not belong to any social class. Therefore, all claimed him as one of their own. Impoverished nobleman, with no property and no money with which to become a capitalist, distant from the peasants and workers by his education and perception of life, soldier by necessity, rebel by nature, of weak health and even weaker integrity… HIs ability to summarize life’s contradictions within his characters brought everybody to see him as “their own writer”. Dostoyevsky was a political reactionary; however, his “Russian soul” was so ample that people from all social layers could find their sanctuary within it. Dostoyevsky did not shape his characters based on his philosophy, but his philosophy presents a synthesis of his characters’ philosophies. Life itself presents the source of his thought. This is what provides plausibility to his characters and vitality to his philosophy.

x   x   x

Translated from Serbian by Svetlana Djurić
English translation supervisor Mick Collins

11. мај 2015. at 08:05 Оставите коментар

Любодраг Дуци Симонович: Эссе о философии Федора Достоевского

Любодраг Дуци Симонович
E-mail: comrade@orion.rs

Скачать текст:
Эссе о философии Федора Достоевского

Любодраг Дуци Симонович: Эссе о философии Федора Достоевского

          Здесь мы скажем несколько слов о Достоевском, творчество которого является составляющей мыслительного гумуса, из которого произросла Хайдеггеровская философия. Для понимания природы мысли Достоевского необходимо иметь в виду реальность жизни России его времени.

        Во второй половине 19 века всепроникающая капиталистическая волна разрушила обычайные, моральные и религиозные фундаменты русского общества и поставила под вопрос царский порядок, имевший абсолютистский характер. Феодальная России основывала политическую стабилность на том, что крестьяне были привязаны к земле. Упразднение крепостничества (1861 г.) и развитие промышленного производства привело к развитию городов и созданию все более многочисленного гражданства и рабочего класса. Миллионы крестьян стали наемниками новых капиталистических господ и были подвергнуты беспощадной эксплуатации. Все большее число людей жило в экзистенциальной неизвесности и нужде. Не было политических институтов, дающих возможность направлять возрастающее недовольство угнетенных путем легальных политических течений. Политическая жизнь была уничтожена полицейским террором, ликвидациями тайных служб и массовыми изгнаниями в Сибирь. Борьба против царского абсолютизма основывалась на акциях протеста последователей идей „декабристов“ и „народников“, а также на аттентатах анархистских групп, пытающихся своим фанатическим волюнтаризмом противостоять государственному террору. Идея социализма становилась основой классового самосознания рабочих и их политической организованности. Студенческая молодежь становилась рассадником новых идей и носителем политического радикализма. В России второй половины 19 века царил политический хаос.

         Развитие капитализма вырвало „русского человека“ из его тогдашнего духовного очага и больше он не мог найти опору в традициональном образе жизни, в церкви и царском режиме. Ценностный горизонт старого общества и традициональные общественные отношения исчезали во все более глубоком капиталистическом болоте, а новый ценностный горизонт и новые институты нигде не были видны. Человек был брошен в мир, в котором он должен был судорожно бороться за выживание. В таких условиях ему не оставалось ничего другого, кроме как в самом себе искать опору для защиты своего человеческого интегритета.

        Религиозный мистицизм Достоевского – непосредственное последствие потери веры в разум. В его философии установлен раздор между разумом, у которого нет конкретной общественной опоры и который поэтому все релятивизирует, и потребностью действовать для того, чтобы человек выжил и подтвердил свое человеческое существование. Так как человек не мог найти опору в разуме, который сам по себе предлагает различные решения, которые только тревожат человека и не дают ему действовать, Достоевский предлагает ему опору в виде „свободной воли“, которая основывается на сильном характере, путем которого человек должен был бы реализовать свою жизненную мощь и вытесненные потребности.

          Свобода, по правилу, определяется как воздержание от угрозы свободе других, которая основывается на частной собственности, а не определяется как освобождение от тирании мощных и классового порядка – как свобода от существующего, но за новый мир. И у Достоевского „свободная воля“ подразумевает не стремление человека противостоять неправде и бороться за праведный мир, а подразумевает олицетворение вытесненного существа человека, которое является продуктом существующего мира. Достоевский настаивал на предоставлении свободы капиталистическим образом дегенерированному человеку, который пытается реализовать свои вытесненные потребности таким образом, который ему диктирует властвующий порядок. Типичный пример – игрок. Игрок не возможен без игры, а игра не возможна без порядка, в котором создаваемые человеком ценности отчуждаются от него и становятся мощью судьбы. Игра – искушение мощи, которая властвует в капитализме, и как таковая является игрой со смертью.

    Чтобы предупредить превращение жизни в беспощадную борьбу между людьми, руководимыми неограниченной „свободной волей“, Достоевский стремился построить моральное сознание, которое будет оградой от преступной самоволи. Оно дано в идее „бога“. Вместо веры в разум вера в „бога“ должна была обеспечить выживание общества как сообщества „христианских душ“. Таким образом вместо антагонизма в разуме установлен антагонизм между деятельной волей и моральным (само)сознанием. Точно так же, как Кант пытался эту проблему решить формально-логическим образом и с помощью абстрактного гражданина (трансцендентальное Я), так и Достоевский пытался эту проблему превозойти с помощью абстрактного христианина. Кантовское гражданское моральное (само)сознание заменяется христианским моральным (само)сознанием.

         У Достоевского не хватает саморефлексии человеческой экзистенции на основе конкретной исторической ситуации, в которой находится общество, что значит, не хватает саморефлексии человека как конкретного исторического и общественного существа. В его философии нет провидческого сознания, и в этом контексте – нет критерия, по которому необходимо действовать, имея в виду историческое развитие общества, а это значит, возникновение гражданского мира. Достоевский руководствовался не разумной альтернативой, основывающейся на эмансипаторских потенциалах общества, предоставляющих возможность для развития провидческого сознания и создания политических движений, которые создадут новый мир, а на индивидуальной экзистенции и религиозном мистицизме. Речь об атомизированном члене разлагающегося аристократического класса, находящемся в мире, который он не понимает в контексте его исторической быстротечности, а тем самым и себя не понимает как конкретное историческое существо. Достоевский не пытался построить новое общество, он пытался предупредить распад царского порядка и властвующего духовного свода, который основывался на ортодоксном мышлении. Он противопоставил прогресу, который основывался на развитии капитализма и создании гражданского общества, политическую стабильность России. Достоевский видел в самых развитых капиталистических странах Европы не возможное будущее России, а ее пропасть.

        Достоевский не принадлежал ни одному общественному классу. Поэтому все его считали своим. Обнищавший дворянин, без собственности и денег, чтобы быть капиталистом, по образованию и пониманию жизни далекий от крестьян и рабочих, солдат по нужде, бунтарь по природе, слабого здоровья и с еще более слабым характером… Его способность сжать в своих героях жизнь с ее противоречиями привела к тому, что все принимали его как „своего писателя“. Достоевский был политическим реакционером, но его „русская душа“ была на столько просторна, что в ней могли найти приют люди из всех общественных слоев. Достоевский не создавал своих героев, исходя из своей философии, а его философия представляла собой синтез жизненной философии его героев. Жизнь в ее непосредственности представляла собой источник его мысли. Это является тем, что дает убедительность его героям и жизненность его философии.

x   x   x

С сербского перевела Татьяна Джурашкович

3. мај 2015. at 12:58 Оставите коментар

Љубодраг Симоновић Дуци: Достојевски

Љубодраг Симоновић
E-mail: comrade@orion.rs
Преузми текст:
Достојевски

Достојевски

          Овде ћемо рећи нешто о Достојевском чије дело је састојак мисаоног хумуса из којег је никла Хајдегерова филозофија. Да би се схватила природа мисли Достојевског, треба имати у виду животну реалност Русије његовог времена.

          У другој половини 19. века надирући капиталистички талас разрушио је обичајне, моралне и религиозне темеље руског друштва и довео у питање царски поредак који је имао апсолутистички карактер. Феудална Русија заснивала је политичку стабилност на томе, да су сељаци били везани за земљу. Укидањем кметства (1861.) и развојем индустријске производње долази до развоја градова и до стварања све бројнијег грађанства и радничке класе. Милиони сељака постали су најамници нових капиталистичких господара и били изложени беспоштедној експлоатацији. Све већи број људи живи у егзистенцијалној неизвесности и беди. Не постоје политичке институције које пружају могућност да се све веће незадовољство потлачених каналише путем легалних политичких токова. Политички живот десеткован је полицијским терором, ликвидацијама тајне службе и масовним прогонима у Сибир. Борба против царског апсолутизма заснива се на протестним акцијама следбеника идеја „декабриста“ и „народњака“, као и на атентатима анархистичких група које настоје да се фанатичним волунтаризмом супротставе државном терору. Идеја социјализма постаје основ за класно освешћивање радника и за њихово политичко организовање. Студентска омладина постаје расадник нових идеја и носилац политичког радикализма. У Русији друге половине 19. века владао је политички хаос.

          Развој капитализма ишчупао је „руског човека“ из његовог дотадашњег духовног станишта и он више није могао да пронађе ослонац у традиционалном начину живота, у цркви и царском режиму. Вредносни хоризонт старог друштва и традиционални друштвени односи нестајали су у све дубљој капиталистичкој мочвари, а нови вредносни хоризонт и нове институције нису били на видику. Човек је бачен у свет у којем мора да се грчевито бори да би преживео. У таквим условима, не преостаје му друго него да у самоме себи потражи ослонац за одбрану свог људског интегритета.

          Религиозни мистицизам Достојевског непосредна је последица губитка вере у разум. У његовој филозофији успостављен је сукоб између разума који нема конкретни друштвени ослонац и који стога све релативизује, и потребе да се дела да би човек преживео и потврдио своје људско постојање. Будући да човек није могао да нађе ослонац у разуму који, сам по себи, нуди различита решења која само збуњују човека и спречавају га да дела, Достојевски му нуди ослонац у виду „слободне воље“ која се заснива на снажном карактеру путем којег је требало да човек реализује своје животне моћи и потиснуте потребе.

       Слобода се по правилу дефиниште као суздржавање од угрожавања слободе других која се заснива на приватној својини, а не као ослобађање од тираније моћних и класног поретка – као слобода од постојећег, а за нови свет. И код Достојевског „слободна воља“ не подразумева настојање човека да се супротстави неправди и да се избори за праведни свет, већ подразумева оживотворење потиснутог бића човека које је производ постојећег света. Достојевски је настојао да пружи слободу на капиталистички начин дегенерисаном човеку који покушава да реализује своје потиснуте потребе на начин који му диктира владајући поредак. Типичан пример је коцкар. Коцкар није могућ без коцке, а коцка није могућа без поретка у којем се вредности које човек ствара отуђују од њега и постају судбинска моћ. Коцка је искушавање моћи која влада у капитализму и као таква је игра са смрћу.

       Да би спречио да се живот претвори у беспоштедну борбу између људи руковођених неограниченом „слободном вољом“, Достојевски настоји да изгради моралну свест која ће бити ограда злочиначкој самовољи. Она је дата у идеји „бога“. Уместо вере у разум, вера у „бога“ требало је да омогући опстанак друштва као заједнице „хришћанских душа“. На тај начин, уместо антагонизма у разуму, успостављен је антагонизам између делатне воље и моралне (само)свести. Као што је Кант покушао да тај проблем реши на формално-логички начин и помоћу апстрактног грађанина (трансцендентално Ја), тако је Достојевски настојао да тај проблем превазиђе помоћу апстрактног хришћанина. Кантову грађанску моралну (само)свест замењује хришћанска морална (само)свест.

          Код Достојевског недостаје саморефлексија људске егзистенције на основу конкретне историјске ситуације у којој се друштво налази, што значи недостаје саморефлексија човека као конкретног историјског и друштвеног бића. У његовој филозофији нема визионарске свести и у том контексту критеријума по којем треба делати имајући у виду историјски развој друштва, а то значи настанак грађанског света. Достојевски се није руководио разумном алтернативом која је заснована на еманципаторским потенцијалима друштва који пружају могућност за развој визионарске свести и стварање политичких покрета који ће створити нови свет, већ на индивидуалној егзистенцији и религиозном мистицизму. Ради се о атомизованом припаднику пропадајуће аристократске класе који се налази у свету који не схвата у контексту његове историјске пролазности, а самим тим не схвата ни себе као конкретно историјско биће. Достојевски није настојао да изгради ново друштво, већ да спречи распад царског поретка и владајућег духовног свода који се заснивао на ортодоксном једноумљу. Он је прогресу, који се заснивао на развоју капитализма и стварању грађанског друштва, супротставио политичку стабилност Русије. Достојевски у најразвијенијим капиталистичким државама Европе није видео могућу будућност Русије, већ њену пропаст.

          Достојевски није припадао ни једној друштвеној класи. Зато су га сви својатали. Пропали племић, без власништва и новца да би био капиталист, по образовању и схватању живота далеко од сељака и радника, војник по нужди, бунтовник по природи, слабог здравља и још слабијег карактера… Способност да сажме у својим ликовима живот у његовим супротностима довела је до тога, да су га сви доживљавали као „свог писца“. Достојевски је био политички реакционар, али је његова „руска душа“ била толико пространа да су у њој могли да нађу уточиште људи из свих друштвених слојева. Достојевски није вајао своје ликове полазећи од своје филозофије, већ његова филозофија представља синтезу животне филозофије његових ликова. Живот у његовој непосредности представља извор његове мисли. То је оно што даје уверљивост његовим ликовима и животност његовој филозофији.

x x x

Љубодраг Симоновић Дуци: Достојевски

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

4. април 2015. at 07:53 1 коментар

Старији чланци


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 882 других пратиоца

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге

Sport-Kapitalizam-Destrukcija

A new world is possible

Novi svet je moguć

Filozofski Aspekti Modernog Olimpizma

Olimpijska podvala

More Photos

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 882 других пратиоца

%d bloggers like this: