Љубодраг Симоновић: Капиталистичка експлоатација земљишта

4. јануар 2013. at 21:18 2 коментара

Ljubodrag Simonović
E-mail:comrade@orion.rs
Преузми текст

KAPITALISTIČKA EKSPLOATACIJA ZEMLJIŠTA

             Marksova analiza kapitalističke eksploatacije zemljišta iz  Kapitala ukazuje na njegovo shvatanje odnosa kapitalizma prema prirodi. Marks: „Sa sve većom pretežnošću gradskog stanovništva, koje ona gomila u velikim centrima, kapitalistička proizvodnja gomila s jedne strane istorijsku pokretačku snagu društva, a s druge strane ometa razmenu materije između čoveka i zemlje, tj. vraćanje zemljištu onih njegovih sastavnih delova koje je čovek potrošio u obliku hrane i odela, ometa, dakle, večiti prirodni uslov trajne plodnosti zemljišta. Time ona ujedno razara telesno zdravlje gradskih radnika i duhovni život seoskih radnika… Kao i u gradskoj industriji, tako se i u modernoj poljoprivredi povećanje proizvodne snage i jače realizovanje rada otkupljuje opustošivanjem i iscrpljivanjem same radne snage. A svaki napredak kapitalističke poljoprivrede nije samo napredak u veštini pljačkanja radnika, nego u isto vreme pljačkanja zemlje; svaki napredak u povećavanju njene plodnosti za neko dato vreme ujedno je i napredak u upropašćavanju trajnog izvora te plodnosti. Što više neka zemlja, npr. Sjedinjene Države Amerike, polazi od krupne industrije kao osnovice svog razvitka, to je ovaj proces razaranja brži.“ (2)

           Marks se ne odnosi prema prirodi u kontekstu njenog mogućeg uništenja kao životvorne celine, već kao predmetu rada i kritikuje kapitalizam zato što prekomerno iscrpljuje zemljište lišavajući ga plodnosti. Ta kritika važi i za prethodne istorijske periode: iscrpljivanje zemljišta i radnih slojeva karakteriše kako robovlasništvo, tako i feudalizam. U čemu je specifičnost kapitalističke eksploatacije prirode i čoveka? Polazeći od osnova Marksove kritike kapitalizma, bitna razlika između kapitalizma i prethodnih društveno-ekonomskih formacija je u tome, što u kapitalizmu dominira proizvodnja za profit, a ne za zadovoljavanje ljudskih potreba. Ne „sve veća pretežnost gradskog stanovništva“ po sebi, već intenziviranje procesa poljoprivredne proizvodnje u kontekstu proizvodnje za profit, dovodi do sve intenzivnijeg iscrpljivanja zemljišta pri čemu se ne vodi računa o njegovim rodnim mogućnostima, kao i o pravim potrebama ljudi. Pored toga, kapitalizam povećava plodnost zemljišta na taj način, što upropašćuje zemlju kao „trajni izvor te plodnosti“. Marks je uvideo da problem nije prvenstveno u ograničenim mogućnostima zemljišta, već u kapitalističkom načinu prerade zemljišta koje se vrši na takav način, da zemljište biva lišeno najvažnijeg kvaliteta – prirodne rodnosti. Međutim, Marks ne uviđa da se specifičnost kapitalističkog načina eksploatacije zemljišta sastoji u tome, da on uništava prirodnu rodnost zemljišta uspostavljanjem veštačke rodnosti, što znači tako što pretvara zemljište u tehnički prostor, a čoveka u tehničko sredstvo za uništavanje prirode. Štaviše, savremena proizvodnja hrane ukazuje na to da kapitalizmu nije potrebno ni zemljište. U industriji hrane sirovine se dobijaju na veštački način, a čitav proces proizvodnje odvija se u tehničkim uslovima, putem tehničkih sredstava i na tehnički način. Vrhunac kapitalističkog ekocidnog varvarizma je u tome, što kapitalizam ne čini samo zemljište suvišnim, već čini suvišnim i samu planetu na kojoj živimo, kao i čoveka kao prirodno i ljudsko biće. Na kapitalistički način degenerisani naučnici i njihovi „sponzori“ iz sveta kapitala i politike otpisali su Zemlju kao kosmički dom čoveka i sa njom „tradicionalno čovečanstvo“.

            Marksova kritika kapitalističke eksploatacije prirode data je u kontekstu kritike hiperprodukcije. Za Marksa kapitalizam nije ekocidni, već eksploatatorski poredak. Stvari se postavljaju u ravni proizvodnje i potrošnje. Marks je prevideo da kapitalistička proizvodnja ne podrazumeva samo potrošnju sirovina, energije i ljudskog rada, već uništavanje prirode kao životvorne celine i čoveka kao prirodnog i ljudskog bića. Za njega pustošenje zemljišta ne ukazuje na ekocidnu prirodu kapitalizma, i u tom kontekstu na ugroženi opstanak čovečanstva, već na jednu od štetnih posledica industrijalizacije. Istovremeno, Marks previđa da iscrpljivanje prirodnih resursa nema samo mehanički i kvantitativni, već i kvalitativni karakter, što znači da uslovljava konkretnu prirodu kapitalističkog progresa, prirodu buržoazije i radničke klase, prirodu klasne borbe i socijalističke revolucije, odnos prema budućnosti i samu mogućnost budućnosti… Što se tiče procesa rada, razvijajući tehnička sredstva za sve intenzivniju obradu zemljišta kapitalizam je doveo do višestrukog povećanja produktivnosti rada i do redukovanja telesnog rada i time telesnog iscrpljivanja radnika.

           Po Marksu, kapitalizam prerađuje prirodu tako što je pretvara u korisne predmete i na taj način povećava izvesnost ljudskog preživljavanja i proširuje granice ljudske slobode putem materijalnih dobara i razvojem stvaralačkih moći čoveka. Istovremeno, Marks ukazuje na opasnost da kapitalizam prekomernim iskorišćavanjem zemljišta do te mere iscrpi njenu prirodno uslovljenu plodnost, da može da dovede u pitanje opstanak budućih generacija koji u budućem društvu treba da se zasniva na racionalnoj preradi prirode koja podrazumeva njenu regeneraciju po principu „razmene materije između čoveka i zemlje“. Marks relativizuje značaj istine da kapitalizam dovodi u pitanje opstanak budućih generacija. On kritikuje kapitalizam zato što iscrpljuje zemljište, ali posledice projektuje u budućnost koja dobija apstraktnu dimenziju. Imajući u vidu da kapitalizam stvara mogućnosti za veštačku oplodnju zemljišta i uspeva da prodre sve dublje u zemlju i na taj način obezbedi nove sirovinske i energetske izvore, kao i da obezbedi njihovu efikasniju eksploataciju, relativizuje se pitanje iscrpljivanja zemljišta. Uistinu, kapitalizam dovodi u pitanje opstanak budućih generacija tako što od svog nastanka sve dramatičnije uništava prirodu. Ono što je Marks naslutio kao moguću egzistencijalnu opasnost, ukoliko u međuvremenu radnička klasa ne ukine kapitalizam i uspostavi kvalitetno drugačiji odnos prema zemljištu, zapravo se razvijalo sa nastankom kapitalizma (na to je ukazao Furije još početkom 19. veka, kao i poglavica plemena Sijetla, pola veka kasnije) i kulminiralo je u „potrošačkom društvu“. Ono što se kod Marksa pojavljuje, u vidu prekomernog isrpljivanja zemljišta, kao potencijalna egzistencijalna opasnost za buduće generacije, u savremenom svetu postalo je, u vidu uništenja prirode kao životvorne celine, realna opasnost za opstanak čovečanstva. Istovremeno, kapitalizam ne dovodi u pitanje opstanak čovečanstva samo tako što lišava zemljište plodnosti, već i tako što lišava čoveka plodnosti. Postajanje kapitalizma totalitarnim destruktivnim poretkom dovodi do toga da će se buduće generacije sve dramatičnije sučeljavati kako sa sve pogubnijom ekološkom krizom, tako i sa sopstvenim biološkim degenerisanjem. Kapitalistički način razvoja proizvodnih snaga osudio je čoveka na biološko propadanje ne samo na taj način što je presekao organsku sponu koja povezuje čoveka sa prirodom, već i na taj način što prirodu lišava prirodnih, a čoveka ljudskih osobenosti. Radi se o procesu denaturalizacije prirode i dehumanizacije i denaturalizacije čoveka pretvaranjem prirode u tehnički prostor, a čoveka u tehničku stvar.

             Marksova „radna teorija vrednosti“, po kojoj zemlja dobija vrednost putem njene prerade, ukazuje na redukcionistički odnos Marksa prema prirodi. Pre svega, priroda je svedena na predmet rada, a odnos čoveka prema prirodi sveden je na njenu preradu. Po Džonu Fosteru i Bretu Klarku, za Marksa čovek i priroda su „dva originalna činioca (agencies)“ u stvaranju bogatstva koji „nastavljaju da sarađuju“. (3) Oni „brane“ Marksa tako što navode Marksov citat Vilijama Pitija, („osnivača klasične političke ekonomije“) sa početka Kapitala, „rad je otac materijalnog bogatstva, a zemlja je njegova majka“. Ono što je najvrednije u Fosterovim i Klarkovim razmatranjima je da uočavaju da Marks pravi razliku između „vrednosti“ (value) i „bogatstva“ (wealth). Marksovo upozorenje da je zemljište bogatstvo koje pripada čovečanstvu i da kao takvo ne sme da postane privatna svojina i predmet neograničene eksploatacije, pretstavlja jedan od osnovnih principa na kome treba da se zasniva savremena kritika kapitalizma.

Fosterov i Klarkov odnos prema Marksovim stavovima o kapitalističkom iscrpljivanju zemljišta proističe iz njihovog (ne)shvatanja prirode kapitalizma i karaktera odnosa kapitalizma prema prirodi. Oni, poput Marksa, ne prave razliku između iscrpljivanja zemljišta kao sirovinskog izvora i uništavanja prirode kao životvorne celine. Kapitalizam ne lišava samo zemljište rodnosti, već menja klimu, istrebljuje životinjske vrste, truje vazduh, zagađuje vodu, uništava šume, genetski izobličava čoveka i steriliše njegove životvorne potencijale, stvara takva tehnička sredstva koja momentalno mogu da unište čovečanstvo i život na planeti… Isto tako, Foster i Klark tvrde da se, po Marksu, odnos kapitalista prema svetu zasniva na principu: „Après moi le déluge!“ („Posle mene potop!“) i da je Marks često napominjao da kapital ima vampirski odnos prema prirodi kao živi mrtvac koji opstaje tako što isisava krv iz sveta. Uistinu, odnos kapitalista prema svetu ne zasniva se na principu „Posle mene potop!“, budući da kapitalizam od posledica uništavanja sveta stvara osnove za svoj razvoj. Za kapitaliste, budućnost se ne pojavljuje u odnosu prema kapitalizmu, već se svodi na budućnost kapitalizma koji je „večan“. U tom kontekstu, stvoren je mit o „neograničenim mogućnostima razvoja nauke i tehnike“ i, na toj osnovi, iluzija da je kapitalizam sposoban da se „beskrajno regeneriše“ i „usavršava“. Moderni olimpizam, kao vrhunac ideologije mondijalizma i kao sredstvo za obogotvorenje kapitalističkog poretka, ukazuje na kapitalistički odnos prema budućnosti. Olimpijske igre su „festival proleća“ (Kuberten) i kao takve obnavljanje životne snage kapitalizma, a olimpijsko vremenovanje (olimpijade) ukazuje na to da je kapitalistička budućnost bezgranična.

            Služeći se fragmentarnim pristupom Marksovoj misli, Foster i Klark nastoje da pomere težište Marksove kritike kapitalizma prema onim pitanjima koja postaju dominantna egzistencijalna pitanja u savremenom svetu. Na taj način, Marksova misao gubi istorijsku autentičnost i dovode se u pitanje ideje koje čine suštinu njegove misli. Ukoliko se žele iskoristiti određeni Marksovi stavovi o kapitalističkoj eksploataciji prirode kao osnovu za izgradnju kritike kapitalizma kao ekocidnog poretka, to se ne može učiniti nezavisno od Marksovih najvažnijih ideja i osnovne intencije njegove kritike kapitalizma. Nije sporno da Marksovi stavovi o kapitalističkom iscrpljivanju zemljišta dobijaju sve veći značaj kako kapitalizam sve dramatičnije uništava prirodu. Sporno je da se njima pokušava dati dominirajuća dimenzija u Marksovoj misli. Imajući u vidu svu dramatičnost kapitalističkog uništavanja života na planeti, pitanje je da li Marksovi stavovi o prekomernom iscrpljivanju zemljišta mogu da budu osnov za izgradnju savremene kritike kapitalizma. U svakom slučaju, oni mogu da dobiju odgovarajući značaj samo u kontekstu kritike kapitalizma kao totalitarnog destruktivnog poretka. To se odnosi i na Marksovo upozorenje da priroda ne sme da postane privatna svojina i kao takva neograničeni predmet kapitalističke eksploatacije. Od generatora razvoja proizvodnih snaga, privatna svojina je postala generator uništenja života na zemlji.

            Specifičnost kapitalističke eksploatacije prirode ne sastoji se u tome da kapitalizam lišava zemljište plodnosti, već da uništava prirodu kao životvornu celinu i da njegov odnos prema prirodi ima „stvaralački“ karakter. Kapitalizam ne stvara humanističku ili naturalističku, već „tehničku civilizaciju“ i u tom kontekstu pretvara prirodu u tehnički prostor, a čoveka u mašinu. Kapitalistički razvoj proizvodnih snaga ne stvara mogućnost (na temelju produktivnijeg rada, smanjivanja radnog vremena i humanizovanja radnih procesa) za „skok iz carstva nužnosti u carstvo slobode“ (Engels), već se svodi na tehničko „usavršavanje“ postojećeg sveta, što praktično znači na degenerisanje i uništavanje prirode i čoveka kao kulturnog i biološkog bića putem tehničkih sredstava. Životna moć kapitalizma zasniva se na njegovim dehumanizovanim i denaturalizovanim stvaralačkim moćima: kapitalizam uništava prirodni i ljudski svet tako što stvara „novi“ – „tehnički svet“ i čoveka koji odgovara tom svetu. Uništavanje stvaranjemto je pogonska snaga kapitalističkog progresa. Putem tog procesa kapitalizam uvlači ljude u svoju egzistencijalnu i vrednosnu orbitu pretvarajući stvaralačke potencijale čoveka u destruktivnu moć i dajući čitavom procesu spektakularnu dimenziju (estetika destrukcije). Umesto da kapitalistički razvoj proizvodnih snaga povećava izvesnost ljudskog opstanka i stvara mogućnost za konačno oslobođenje čovečanstva od prirodne stihije, on sve dramatičnije dovodi u pitanje opstanak čovečanstva i samim tim slobodu čoveka. I Marksovo ukazivanje na to da kapitalizam iscrpljuje prirodne resurse i da na taj način dovodi u pitanje opstanak budućih generacija nameće zaključak da kapitalistički način razvoja proizvodnih snaga ne povećava izvesnost opstanka čovečanstva, već da ga dovodi u pitanje. Međutim, po Marksu neizvesna egzistencija čovečanstva ne zasniva se na destruktivnoj prirodi kapitalizma, već na stihijskom karakteru tržišne privrede koja deluje kao prirodni zakon i koji se zasniva na apsolutizovanom principu maksimalnog uvećavanja profita. Uistinu, kapitalizam se ne zasniva na naturalističkom iracionalizmu, koji podrazumeva borbu živih bića za opstanak i ima rodonosni karakter, već na destruktivnom iracionalizmu, koji se zasniva na borbi između kapitalističkih korporacija za opstanak po principu „Uništi konkurenciju!“.

            Uprkos nastojanjima vladajuće propagandne mašinerije da ubedi javnost da je kapitalizam u stanju da, putem nauke i tehnike, „sanira“ negativne posledice koje stvara, kapitalizam sa svojom sve dramatičnijom ekocidnom praksom uništava iluziju da je u okvirima kapitalizma putem nauke i tehnike moguće sanirati posledice uništavanja prirode i čoveka. Umesto da razvija veru u budućnost, kapitalistički „progres“ proizvodi strah od budućnosti. U najrazvijenijim kapitalističkim zemljama najveći je strah od propasti. Kao odgovor na to, kapitalisti nastoje, putem vladajuće propagandne mašinerije, da strah od kapitalizma pretvore u „strah od prirode“ koju kapitalizam, uništavajući je, pretvara u izvor sve veće opasnosti za čoveka. Strah savremenog čoveka od prirode prevazilazi strah od prirodnih sila koje je „primitivni“ čovek imao budući da se on danas ne zasniva na lokalnim nepogodama, već na sve realnijoj opasnosti od potpunog uništenja života na Zemlji. Kapitalizam je do te mere iscrpeo prirodne resurse, zagadio životnu sredinu, uništio živi svet, poremetio klimatske prilike i, istovremeno, stvorio takva sredstva za masovno uništenje i tehniku koja sadrži sve stravičniji destruktivni potencijal – da je uništenje čovečanstva postalo njegova neposredna budućnost. Čovečanstvo se našlo između savremene Scile i Haribde: „podivljale“ prirode i kapitalizma koji je u samrtnom ropcu i čiji vladari su spremni, da bi sprečili njegovu propast i stvaranje novog sveta, da unište čovečanstvo. Verovatnoća preživljavanja čovečanstva i opstanka života na planeti približava se nultoj tački.

x           x          x

Entry filed under: 01. Tekstovi na Srpskom. Tags: , , , , , .

Љубодраг Симоновић: Савремена критика капитализма Љубодраг Симоновић: Маркс и Капиталистички глобализам

2 коментара

  • 1. Mara Kern  |  17. јануар 2013. у 22:55

    Duci, sjajan tekst i veoma aktuelan, ovo je upravo tema kojom se bavim – da li mogu deo toga, sažeto, da ubacim u sledeći tekst, u formi kratkog intervjua s tobom, u okviru šireg teksta koji se bavi zakonom koji žele da promene i dozvole GMO. Poslala bih ti taj sažetak da se saglasiš. Naređeno nam je od strane američke ambasade da moramo da menjamo zakon o zabrani, a u Vikiliksu ima deo koji kaže da Amerika želi da preko Srbije ubaci GMO u Evropu koja je počela da se žestoko opire.Naročito Nemačka. Pritisak je veliki, bila sam u Privrednoj komori kad je službenica američke ambasade otvoreno rekla da nema pregovora, nema podrške za ulazak u EU ako ne promenimo zakon. Ma kakve da su Dveri, onaj Jugoslav je ustao i rekao: „Srbija nema nikakav interes da pregovara sa nekim ko je tri meseca bombardovao narod, niti mi je jasno ko vam je dozvolio da prisustvujete skupu o držanoj bezbednosti – GMO je upravo to“ Moramo da pojačamo aktivnosti, skupština 22. Zaseda sa tom temom (između ostalog) a 21. Je međunarodni dan otpora GMO i Monsantu. Aktivisti ne mogu da se dogovore ko će da ih izvede na ulice, svađaju se… a oni to koriste.

    Laka ti noć, Mara

  • 2. Небојша  |  17. јануар 2013. у 23:59

    Mara Kern.
    Обратите се Дуцији на овај његов мејл:
    comrade@orion.rs

    јер могуће је да не види одмах коментар, будући да стално нешто ради.


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 971 другом пратиоцу

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге

Sport-Kapitalizam-Destrukcija

A new world is possible

Novi svet je moguć

Filozofski Aspekti Modernog Olimpizma

Olimpijska podvala

More Photos

%d bloggers like this: