Posts tagged ‘краљица’

Љубодраг Симоновић: Лондонске олимпијске игре. Игре смрти.

Љубодраг Дуци Симоновић
 E-mail:comrade@orion.rs

Лондонске олимпијске игре. Игре смрти.

Oлимпијске игре.
Највиша светковина капиталистичког света.
„Плава ложа“ је пуна.
Џелати човечанства су на окупу.
Ту је и краљица.
Британска краљевска кућа…
Најкрвавија злочиначка организација за коју историја зна.
Лондон слави!
Бојни бродови, авиони, ракете, полицајци, командоси…
Прави олимпијски амбијент.
Фанфаре, олимпијска корачница…
Роботи марширају.
Ave cæsar! Morituri te salutant!
Краљица маше.
Краљица се смеје.
Краљица зева.
„Голуби мира“ нестају у тами отрованог неба.
То су Олимпијске игре, будало!
Смеј се!
Сви морају бити срећни!
„Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе –
која их држи под контролом.“
Стари, добри Кубертен.
Знао је како треба владати.
Олимпијске игре.
Биле су „фестивал младости“.
Сада су фестивал смрти.
Краљица је заспала.
Нека је.
Нека утоне у вечни сан.
Као и Блер, Буш, Клинтон, Саркози, Обама…
Као и сви капиталистички зликовци.
Спавајте! – олимпијски анђели.
Спавајте! – олимпијски гадови.
И никада се немојте пробудити.                 x        x       x

Рефлектори бљеште.
Ништа се не види.
Шта ако се ништа не види?
То су Олимпијске игре, будало!
Смеј се!
Сви морамо бити срећни!

Од развојне снаге капитализма до спречавања његове пропасти.
сакривају ликове умируће деце.
„Фестивал младости и лепоте“.
То је свет који симболизују савремене олимпијске игре.
То је амбијент у коме се слави „олимпијски пацифизам“.
Симболични значај Лондонских олимпијских игара.
Спорт је производ капитализма и дели његову судбину.
Од средства за доказивање Олимпијске игре
Олимпијске игре су кулисе капитализма које треба да покажу да је капитализам у стању да „иде даље“.
Спортисти су отелотворење владајућих односа и вредности.
Они су капиталистички „хероји“ капитализма. Спорт је огледало у коме се може видети право лице капитализма.
Лондонске Олимпијске игре у светлу историје капитализма.
Оне су најбољи показатељ шта је капитализам постао.
Савремена симболика олимпијских игара. Њихова природа условљена је природом света у коме настају и чије вредности симболизује и глорификује.
Запад се не бори против тероризма, већ настоји да сачува монопол на терор – који има глобални, деструктивни и спектакуларни карактер.
Специфичност Лондонских олимпијских игара.
Спектакуларна димна завеса…
Спектакуларно глорификовање односа и вредности који су довели свет на корак од потпуног уништења.
Савремене гладијаторске представе које се заснивају на принципу: што мање хлеба – све више све крвавијих игара, које имају глобални карактер и одговарају природи капитализма као тоталитарног поретка деструкције.
Олимпизам је идеологија капиталистичког мондијализма у чистом смислу, а МОК прва мондијалистичка организација.
Обнављање животне снаге капитализма, вере у његову постојаност. То је, по Кубертену, најважнији разлог што се олимпијске игре, упркос свему, цену морају одржавати.
Њихово одржавање симболизује неуништивост капитализма, његову способност да се вечно подмлађује. По Кубертену, олимпијске игре су „фестивал младости“… То је служба божанствима која владају савременим светом и зато имају „свети“ карактер. Томе одговара олимпијско рачунање времена.

Олимпизам је прва мондијалистичка религија. (Брендиџ: „динамичка религија“)
Међународни олимпијски комитет је прва аутономна капиталистичка глобална над-национална институција.
ОИ као интеграција света под заставом владајућих вредности капитализма: борба свих против свих и цитиус, алтиус, фортиус. (Види и Орвела.)
Стадион је култно место савременог света на коме се уништава вера људи да је хумани свет могућ.
Спорт је настао са настанком слободног времена радника.
Он је главно средство за држање радника у покорности и за њихову интеграцију у капиталистички поредак. (Види Кубертена: „Спорт је најјефтинија…“)
Уништава се историјско и ствара митолошко време које има механичку (прогресистичку) димензију.

Олимпизам и фашизам.
Кубертеново писмо Хитлеру.
Сви припадници фашистичких партија и покрета….

Изворни Кубертенов и савремени олимпизам.
Тотално комерцијализовање олимпијских игара. Циркус по Кубертеновом изворном олимпизму.
Жене – вучна снага.
Црнци – вучна снага. Расизам. Уместо аристократије, сиротиња носилац религио атлетае.
Уместо доказивање расне супериорности белаца, обратно…

Допинг контроле указују на тенденцију фашизације капиталистичких друштава.
Капитализам не може да се обрачуна са последицама које ствара путем демократских метода, већ стварањем полицијске државе.
Врхунске спортисте, главне рекламне агенте капитализма, третирају горе него криминалце и убице. Укидају им основна људска и грађанска права, држе их под сталном присмотром и могу да их натерају на крајње понижавајуће поступке, да уринирају голи пред олимпијском полицијом и да им се узима крв у било које време и на било ком месту.

Екоцидне игре.
Њихова конкретна историјска природа у контексту постајања капитализма тоталитарним поретком деструкције.
Рекорди су дотле дошли да је њихово даље постизање могуће само уништавањем људи.
На удару су посебно деца и девојке.
Рекорд по сваку цену израз је логике профит по сваку цену.
Цитиус, алтиус, фортиус – као екоцидни принцип пар еџцеленце.
Олимпијске игре постале су спектакуларна глорификација екоцидног принципа.

Фукушима, Мексички залив… све је то део исте приче.
Оно што одређује специфичност Лондонских ОИ као конкретне историјске појаве је то што је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције који је довео човечанство на ивицу провалије.
Спектакуларно величање процеса који води уништењу човека и живота на планети.
Ништење људског.

Које вредности стварају спортисти?
Постижу рекорде (капиталистички прогрес) и стварају лепе призоре (играчка техника)…
Добијају огроман новац.
У суштини, „вредност“ коју они стварају је то што забављају масе и на тај начин омогућавају да оне буду под контролом. Значи, они уништавају критичко-мењалачку свест и производе деполитизоване људе и на тај начин обезбеђују опстанак владајућег поретка.
У крајњем, они производе владајући поредак.
Спортисти производе капитализам.
Елиминација противника победом постизањем већег резултата (рекорда): то је суштина капитализма.
Држати масе у покорности и обезбедити опстанак владајућег поретка – то је њихов посао.
Треба имати у виду Кубертенове речи: „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе која их држи под контролом“.
Мој доживљај у Бразилу.
Политички и економски значај спорта је то што доводи до тога да Олимпијске игре, упркос свему, мора да се одрже.
Шампиони су хероји капитализма.

Стадион.
Тотализовани капиталистички свет.
Човек је у потпуности интегрисан у капиталистички простор и време.
Капиталистички свет у спектакуларном митолошком облику.
Укидање историјског и наметање спектакуларног митолошког времена.
Уместо историјског времена живота, успостављено је капиталистичко време смрти.
Право убити, ништити тело, ум, децу…. – све се то приноси на жртву капиталистичком духу и то у спектакуларном облику.

Исти они који уништавају природу, крваво се обрачунавају с радницима и студентима, као и са борцима за социјалну правду, стварају ратове и чине монструозне злочине, доносе фашизоидне законе, успостављају тоталитарну контролу над грађанима… – организују олимпијске игре и друга велика интернационална такмичења и држе у својим рукама све светске „међународне“ светске асоцијације. То су праве „масонске ложе“. Најбољи пример је Међународни олимпијски комитет. Он је од свог настанка стециште најреакционарнијих политичких снага света. Они у десној руци држе исукани крвави мач, а у другој спорт – са ореолом маслинове гранчице. Типичан пример биле су нацистичке Берлинске олимпијске игре.

У условима када је човечанство дошло на руб опстанка. Бујање фашизма, биолошко пропадање народа у развијеним капиталистичким земљама, уништавање ума и културног наслеђа, уништавање еманципаторског наслеђа и еманципаторских потенцијала грађанског друштва, уништавање природе… Буш потписује закон о мучењу; Обама потписује закон по коме америчка војска и тајне службе имају право да хапсе, муче и убијају људе без било каквог судског процеса и права на адвоката… Само у Лондону постављено је преко 5 милиона камера за надгледање грађана.

Спорт је постао најважнији начин на који се брише историјска, културна и слободарска свест људи. Олимпијске игре су спектакуларна служба божанствима која уништавају свет.

Кубертен. Oлимпијске игре као „фестивал пролећа и младости“ – као обнављање вере у животне снаге капитализма. Као „нови почетак“. —- Олимпијске игре у Лондону одржавају се у времену када је капитализам на самрти. „Олимпијска звона“ постала су звона смрти. Оне треба да буду „свети Грал“ који ће капитализму да подари нову младост.

Види књиге о Лондонским олимпијским играма. Кубертен први пут чуо речи „Важно је учествовати!“ у катедрали светог Павла 19. Јула 2008. Вечера код лорда Дисбороуа пет дана касније.

Талбот: „Важно је учестовати, а не победити!“ Хришћански морализам, аматеризам, морална супериорност беле расе која јој даје право да покори читав свет; обоготворење изворних принципа капитализма; из тога спортисти као апостоли капитализма, као представници највиших вредности капитализма које постају највише вредности до којих човечанство дошло – и до којих може да дође….  Хришћанизовани дух паганске хеладе.

Лондон је храм капитализма. Одржавање Игара „у славу мира“ у граду под војном опсадом у граду који је стотинама година био главна капиталистичка и колонијална метропола и као такав најважнији финансијски центар светског капитализма и као такав најсимболичније место капитализма. „Одбрана“ Лондонских олимпијских игара је одбрана капитализма од света који је створио капитализам. Заправо, ради се о одбрани „олимпијских идеала“ од капитализма.

Финансијски оронулом Лондону Игре треба да донесу новац. Која хипокризија. Спорт је био забава џентлмена. Спорт као рат телима између људи. Спорт је постао борба на живот и смрт, самоуништење, прављење пара… Спорт као рат између компанија. Спортисти као покретни рекламни панои капитализма. Доктор Брукс и његове Олимпијске игре. Победа монополистичког над либералним капитализмом – над изворним духом олимпијских игара. Победа новца над аматеризмом и религио атлетае. Победа капитализма над „моралним вредностима“… Кубертен у време настанка олимпијског покрета: „Новац је највећи непријатељ спорта…“ Професионални спортисти су „циркуски гладијатори…“

Треба да офарбају црвоточне империјалне кулисе Лондона свежом фарбом.

Томас Арнолд и његови „мишићави хришћани“ који су, по Кубертену, били „камен темељац“ британске империје. У Лондону који је од спорта створио средство за колонизовање „обојених раса“ – „обојени“ чине већину становништва. Спорт који симболизује животну и експанзивну снагу британске империје, пре свега Енглеза који су створили највећу империју у историји човечанства. Од симбола „супериорности беле расе“, Лондон је постао симбол биолошке пропасти беле расе. У Лондону су организоване „грандиозне“ параде колонијалних трупа које су слате по свету да огњем и мачем освајају нове колоније за британску империју. Спорт је постао средство за „цивилизовање дивљака“. Кубертен: „Спорт је интелигентно и ефикасно средство у колонизацији.“ …

Шта је спорт био, а шта је постао?
Обрачун са женама.
Спорт као рат са сопственим телом. Спортисти су постали каскадери, циркузанери и гладијатори.
Спорт као обрачун с природом – као вештачки, на технички начин произведени простор.
Спорт као обрачун с историјом, духовношћу, умом…
Спорт као спектакуларно обоготворење рата.

Развијање криминалних и деструктивних потенцијала спорта у савременом капитализму. Спорт је непосредни облик појављивања развоја капитализма. Он је чедо капитализма и пупчаном врпцом је везан за њега. У њему се деструктивни потенцијали капитализма појављују у нескривеном и спектакуларном облику. …. У спорту се дух капитализма појављује у неограниченом облику. Право убити и право уништити човека као људско и биолошко биће. У њему се појављује дух капитализма у неограниченом смислу и у спектакуларном облику. Процеси уништења људског и природног – појављују се у спектакуларном облику. Капитализму није ништа свето.

На темељу спорта развија се коцкарска еуфорија. Клађење је један од најпогубнијих облика испољавања деструктивних потенцијала спорта. Клађење ствара кладионичарску мафију која, како стиче све већу финансијску и политичку моћ, постаје све агресивнији актер како у намештању резултата, тако и у одвијању целокупног спортског шоу-бизниса. Стварање коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који владајући кланови увлаче младе у вредносну и егзистенцијалну орбиту капитализма. Кладионичарска мафија постала је једна од најважнијих полуга капитализма за деполитизовање младих и за њихово криминализовање.

Прочитај текст до краја»

Advertisements

2. августа 2012. at 18:44


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 1.022 других пратиоца

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге


%d bloggers like this: