Posts tagged ‘олимпијске игре’

Радио Београд 2: „Демократски без муке“ – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем

13 фебруара 2014. у емисији другог програма Радио Београда 2: „Демократски без муке“ коју води и уређује Душанка Петровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Повод за разговор биле су зимске олимпијске игре у Русији које су у току, и какве се све игре моћи преплићу око олимпијских игара уопште.

Радио Београд 2: „Демократски без муке“ – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Но, као и увек, Дуци упорно говори о суштини ствари, о борби против капитализма коме је спорт само инструмент за духовно поробљавање људских маса, да им скрене пажњу са егзистенцијалних и еколошких проблема који су довели човечанство на ивицу провалије.

Водитељ Душанка Петровић:

„Кад кажемо данас, Љубодраг Дуци Симоновић, зашта се ви заправо борите“?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па, знате шта, ја сам се борио још и као млад човек. Играјући кошарку, ја сам веровао да се борим за своје друштво и да чиним нешто добро. Значи, то је једна странпутица била. Али, већ годинама уназад, ја се борим заправо са другим људима у свету, који су свесни како се ствари развијају, борим се за опстанак живота на Планети, односно за опстанак човечанства. Значи, игра се последњих 5 минута, да употребим спортску терминологију, јер је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције, и са оваквом динамиком уништавања живота на Планети, човечанство ће у 21. веку нестати. Људи ће изгубити могућност да преживе као биолошка и духовна бића. Значи, моћи ће да преживе само они који су постали нека врста киборга, нека врста робота, који су заправо лишени било каквих људских критеријума…“

Advertisements

13. фебруара 2014. at 19:07

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У јубиларној 65-ој емисији „Српске спортске легенде“ коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.

Водитељ Добросав Гајић:

„Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.

Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства“

17. јануара 2014. at 23:00 5 коментара

Љубодраг Симоновић: Лондонске олимпијске игре. Игре смрти.

Љубодраг Дуци Симоновић
 E-mail:comrade@orion.rs

Лондонске олимпијске игре. Игре смрти.

Oлимпијске игре.
Највиша светковина капиталистичког света.
„Плава ложа“ је пуна.
Џелати човечанства су на окупу.
Ту је и краљица.
Британска краљевска кућа…
Најкрвавија злочиначка организација за коју историја зна.
Лондон слави!
Бојни бродови, авиони, ракете, полицајци, командоси…
Прави олимпијски амбијент.
Фанфаре, олимпијска корачница…
Роботи марширају.
Ave cæsar! Morituri te salutant!
Краљица маше.
Краљица се смеје.
Краљица зева.
„Голуби мира“ нестају у тами отрованог неба.
То су Олимпијске игре, будало!
Смеј се!
Сви морају бити срећни!
„Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе –
која их држи под контролом.“
Стари, добри Кубертен.
Знао је како треба владати.
Олимпијске игре.
Биле су „фестивал младости“.
Сада су фестивал смрти.
Краљица је заспала.
Нека је.
Нека утоне у вечни сан.
Као и Блер, Буш, Клинтон, Саркози, Обама…
Као и сви капиталистички зликовци.
Спавајте! – олимпијски анђели.
Спавајте! – олимпијски гадови.
И никада се немојте пробудити.                 x        x       x

Рефлектори бљеште.
Ништа се не види.
Шта ако се ништа не види?
То су Олимпијске игре, будало!
Смеј се!
Сви морамо бити срећни!

Од развојне снаге капитализма до спречавања његове пропасти.
сакривају ликове умируће деце.
„Фестивал младости и лепоте“.
То је свет који симболизују савремене олимпијске игре.
То је амбијент у коме се слави „олимпијски пацифизам“.
Симболични значај Лондонских олимпијских игара.
Спорт је производ капитализма и дели његову судбину.
Од средства за доказивање Олимпијске игре
Олимпијске игре су кулисе капитализма које треба да покажу да је капитализам у стању да „иде даље“.
Спортисти су отелотворење владајућих односа и вредности.
Они су капиталистички „хероји“ капитализма. Спорт је огледало у коме се може видети право лице капитализма.
Лондонске Олимпијске игре у светлу историје капитализма.
Оне су најбољи показатељ шта је капитализам постао.
Савремена симболика олимпијских игара. Њихова природа условљена је природом света у коме настају и чије вредности симболизује и глорификује.
Запад се не бори против тероризма, већ настоји да сачува монопол на терор – који има глобални, деструктивни и спектакуларни карактер.
Специфичност Лондонских олимпијских игара.
Спектакуларна димна завеса…
Спектакуларно глорификовање односа и вредности који су довели свет на корак од потпуног уништења.
Савремене гладијаторске представе које се заснивају на принципу: што мање хлеба – све више све крвавијих игара, које имају глобални карактер и одговарају природи капитализма као тоталитарног поретка деструкције.
Олимпизам је идеологија капиталистичког мондијализма у чистом смислу, а МОК прва мондијалистичка организација.
Обнављање животне снаге капитализма, вере у његову постојаност. То је, по Кубертену, најважнији разлог што се олимпијске игре, упркос свему, цену морају одржавати.
Њихово одржавање симболизује неуништивост капитализма, његову способност да се вечно подмлађује. По Кубертену, олимпијске игре су „фестивал младости“… То је служба божанствима која владају савременим светом и зато имају „свети“ карактер. Томе одговара олимпијско рачунање времена.

Олимпизам је прва мондијалистичка религија. (Брендиџ: „динамичка религија“)
Међународни олимпијски комитет је прва аутономна капиталистичка глобална над-национална институција.
ОИ као интеграција света под заставом владајућих вредности капитализма: борба свих против свих и цитиус, алтиус, фортиус. (Види и Орвела.)
Стадион је култно место савременог света на коме се уништава вера људи да је хумани свет могућ.
Спорт је настао са настанком слободног времена радника.
Он је главно средство за држање радника у покорности и за њихову интеграцију у капиталистички поредак. (Види Кубертена: „Спорт је најјефтинија…“)
Уништава се историјско и ствара митолошко време које има механичку (прогресистичку) димензију.

Олимпизам и фашизам.
Кубертеново писмо Хитлеру.
Сви припадници фашистичких партија и покрета….

Изворни Кубертенов и савремени олимпизам.
Тотално комерцијализовање олимпијских игара. Циркус по Кубертеновом изворном олимпизму.
Жене – вучна снага.
Црнци – вучна снага. Расизам. Уместо аристократије, сиротиња носилац религио атлетае.
Уместо доказивање расне супериорности белаца, обратно…

Допинг контроле указују на тенденцију фашизације капиталистичких друштава.
Капитализам не може да се обрачуна са последицама које ствара путем демократских метода, већ стварањем полицијске државе.
Врхунске спортисте, главне рекламне агенте капитализма, третирају горе него криминалце и убице. Укидају им основна људска и грађанска права, држе их под сталном присмотром и могу да их натерају на крајње понижавајуће поступке, да уринирају голи пред олимпијском полицијом и да им се узима крв у било које време и на било ком месту.

Екоцидне игре.
Њихова конкретна историјска природа у контексту постајања капитализма тоталитарним поретком деструкције.
Рекорди су дотле дошли да је њихово даље постизање могуће само уништавањем људи.
На удару су посебно деца и девојке.
Рекорд по сваку цену израз је логике профит по сваку цену.
Цитиус, алтиус, фортиус – као екоцидни принцип пар еџцеленце.
Олимпијске игре постале су спектакуларна глорификација екоцидног принципа.

Фукушима, Мексички залив… све је то део исте приче.
Оно што одређује специфичност Лондонских ОИ као конкретне историјске појаве је то што је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције који је довео човечанство на ивицу провалије.
Спектакуларно величање процеса који води уништењу човека и живота на планети.
Ништење људског.

Које вредности стварају спортисти?
Постижу рекорде (капиталистички прогрес) и стварају лепе призоре (играчка техника)…
Добијају огроман новац.
У суштини, „вредност“ коју они стварају је то што забављају масе и на тај начин омогућавају да оне буду под контролом. Значи, они уништавају критичко-мењалачку свест и производе деполитизоване људе и на тај начин обезбеђују опстанак владајућег поретка.
У крајњем, они производе владајући поредак.
Спортисти производе капитализам.
Елиминација противника победом постизањем већег резултата (рекорда): то је суштина капитализма.
Држати масе у покорности и обезбедити опстанак владајућег поретка – то је њихов посао.
Треба имати у виду Кубертенове речи: „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе која их држи под контролом“.
Мој доживљај у Бразилу.
Политички и економски значај спорта је то што доводи до тога да Олимпијске игре, упркос свему, мора да се одрже.
Шампиони су хероји капитализма.

Стадион.
Тотализовани капиталистички свет.
Човек је у потпуности интегрисан у капиталистички простор и време.
Капиталистички свет у спектакуларном митолошком облику.
Укидање историјског и наметање спектакуларног митолошког времена.
Уместо историјског времена живота, успостављено је капиталистичко време смрти.
Право убити, ништити тело, ум, децу…. – све се то приноси на жртву капиталистичком духу и то у спектакуларном облику.

Исти они који уништавају природу, крваво се обрачунавају с радницима и студентима, као и са борцима за социјалну правду, стварају ратове и чине монструозне злочине, доносе фашизоидне законе, успостављају тоталитарну контролу над грађанима… – организују олимпијске игре и друга велика интернационална такмичења и држе у својим рукама све светске „међународне“ светске асоцијације. То су праве „масонске ложе“. Најбољи пример је Међународни олимпијски комитет. Он је од свог настанка стециште најреакционарнијих политичких снага света. Они у десној руци држе исукани крвави мач, а у другој спорт – са ореолом маслинове гранчице. Типичан пример биле су нацистичке Берлинске олимпијске игре.

У условима када је човечанство дошло на руб опстанка. Бујање фашизма, биолошко пропадање народа у развијеним капиталистичким земљама, уништавање ума и културног наслеђа, уништавање еманципаторског наслеђа и еманципаторских потенцијала грађанског друштва, уништавање природе… Буш потписује закон о мучењу; Обама потписује закон по коме америчка војска и тајне службе имају право да хапсе, муче и убијају људе без било каквог судског процеса и права на адвоката… Само у Лондону постављено је преко 5 милиона камера за надгледање грађана.

Спорт је постао најважнији начин на који се брише историјска, културна и слободарска свест људи. Олимпијске игре су спектакуларна служба божанствима која уништавају свет.

Кубертен. Oлимпијске игре као „фестивал пролећа и младости“ – као обнављање вере у животне снаге капитализма. Као „нови почетак“. —- Олимпијске игре у Лондону одржавају се у времену када је капитализам на самрти. „Олимпијска звона“ постала су звона смрти. Оне треба да буду „свети Грал“ који ће капитализму да подари нову младост.

Види књиге о Лондонским олимпијским играма. Кубертен први пут чуо речи „Важно је учествовати!“ у катедрали светог Павла 19. Јула 2008. Вечера код лорда Дисбороуа пет дана касније.

Талбот: „Важно је учестовати, а не победити!“ Хришћански морализам, аматеризам, морална супериорност беле расе која јој даје право да покори читав свет; обоготворење изворних принципа капитализма; из тога спортисти као апостоли капитализма, као представници највиших вредности капитализма које постају највише вредности до којих човечанство дошло – и до којих може да дође….  Хришћанизовани дух паганске хеладе.

Лондон је храм капитализма. Одржавање Игара „у славу мира“ у граду под војном опсадом у граду који је стотинама година био главна капиталистичка и колонијална метропола и као такав најважнији финансијски центар светског капитализма и као такав најсимболичније место капитализма. „Одбрана“ Лондонских олимпијских игара је одбрана капитализма од света који је створио капитализам. Заправо, ради се о одбрани „олимпијских идеала“ од капитализма.

Финансијски оронулом Лондону Игре треба да донесу новац. Која хипокризија. Спорт је био забава џентлмена. Спорт као рат телима између људи. Спорт је постао борба на живот и смрт, самоуништење, прављење пара… Спорт као рат између компанија. Спортисти као покретни рекламни панои капитализма. Доктор Брукс и његове Олимпијске игре. Победа монополистичког над либералним капитализмом – над изворним духом олимпијских игара. Победа новца над аматеризмом и религио атлетае. Победа капитализма над „моралним вредностима“… Кубертен у време настанка олимпијског покрета: „Новац је највећи непријатељ спорта…“ Професионални спортисти су „циркуски гладијатори…“

Треба да офарбају црвоточне империјалне кулисе Лондона свежом фарбом.

Томас Арнолд и његови „мишићави хришћани“ који су, по Кубертену, били „камен темељац“ британске империје. У Лондону који је од спорта створио средство за колонизовање „обојених раса“ – „обојени“ чине већину становништва. Спорт који симболизује животну и експанзивну снагу британске империје, пре свега Енглеза који су створили највећу империју у историји човечанства. Од симбола „супериорности беле расе“, Лондон је постао симбол биолошке пропасти беле расе. У Лондону су организоване „грандиозне“ параде колонијалних трупа које су слате по свету да огњем и мачем освајају нове колоније за британску империју. Спорт је постао средство за „цивилизовање дивљака“. Кубертен: „Спорт је интелигентно и ефикасно средство у колонизацији.“ …

Шта је спорт био, а шта је постао?
Обрачун са женама.
Спорт као рат са сопственим телом. Спортисти су постали каскадери, циркузанери и гладијатори.
Спорт као обрачун с природом – као вештачки, на технички начин произведени простор.
Спорт као обрачун с историјом, духовношћу, умом…
Спорт као спектакуларно обоготворење рата.

Развијање криминалних и деструктивних потенцијала спорта у савременом капитализму. Спорт је непосредни облик појављивања развоја капитализма. Он је чедо капитализма и пупчаном врпцом је везан за њега. У њему се деструктивни потенцијали капитализма појављују у нескривеном и спектакуларном облику. …. У спорту се дух капитализма појављује у неограниченом облику. Право убити и право уништити човека као људско и биолошко биће. У њему се појављује дух капитализма у неограниченом смислу и у спектакуларном облику. Процеси уништења људског и природног – појављују се у спектакуларном облику. Капитализму није ништа свето.

На темељу спорта развија се коцкарска еуфорија. Клађење је један од најпогубнијих облика испољавања деструктивних потенцијала спорта. Клађење ствара кладионичарску мафију која, како стиче све већу финансијску и политичку моћ, постаје све агресивнији актер како у намештању резултата, тако и у одвијању целокупног спортског шоу-бизниса. Стварање коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који владајући кланови увлаче младе у вредносну и егзистенцијалну орбиту капитализма. Кладионичарска мафија постала је једна од најважнијих полуга капитализма за деполитизовање младих и за њихово криминализовање.

Прочитај текст до краја»

2. августа 2012. at 18:44

Ljubodrag Duci Simonović: Olimpijske igre – Mit i stvarnost

Ljubodrag Duci Simonović
E-mail:comrade@orion.rs

Preuzmi tekst:
Olimpijske igre – Mit  i  stvarnost

 OLIMPIJSKE IGRE – MIT  I  STVARNOST

Antičke olimpijske igre

Olimpijska religija bila je religija Ahajaca koji su sa severa prodrli na prostore Grčke i pokorili egejske narode. Bogovi pokorenih naroda bili su ženskog roda i živeli su pod zemljom (htonički bogovi), za razliku od  bogova osvajača koji su bili muškog roda i koji su prebivali na Olimpu (svetlosni bogovi). Kultovi posvećeni olimpijskim bogovima postaju način nametanja patrijalhalnog poretka starosedeocima i način njihove duhovne kolonizacije.

U helenskom svetu gotovo svaki grad imao je svoja takmičenja posvećena bogu koji je bio zaštitnik grada. Najvažnije igre koje su imale panhelenistički karakter bile su: olimpijske igre (održavane su u Olimpiji na Peloponezu u čast Zevsa – vrhovnog boga i boga rata); pitijske igre (održavane su u Delfima, gde je bilo čuveno proročište, u čast Apolona Pitijskog, trajale su tri dana a takmičenja su bila gimnastička, jahačka, na kolima i muzička); istamske igre (održavane su u Istmu na korintskoj prevlaci u čast Posejdona, svake treće godine u aprilu, Pindar ističe gimnastička i konjanička takmičenja, Platon je bio jedan od pobednika na igrama), i nemejske igre (održavane su u Nemeji, pokrajini Argolida na Peloponezu, svake treće godine u junu). Pored njih, postojala su Eginska takmičenja u čast Here, Arkadska i Likejska u čast Zevsa, zatim Korintska, Atinska, Eleusinska, Maratonska, Beotska…

 Olimpijska takmičenja u čast Zevsa održavala su se početkom svake pete godine. Prema tvrđenju Pausanije, osnovao ih je legendarni kralj Oksil. Mesto na kojem su se održavala takmičenja bilo je blizu reke Alfeja pod brežuljkom koji je bio posvećen Zevsu (po nekima Zevsovom ocu Kronosu). Igre su se održavale u leto u doba uštapa. Rukovodioci igara zvali su se helanodikai (helenske sudije). Bilo ih je desetoro.

O prvim vekovima od „zvaničnog“ uspostavljanja olimpijskih igara (776. godine pre nove ere) nije sačuvan ni jedan pisani dokument. Na kraju V veka p.n.e. helenski filozof i sofist Hipija iz Elisa sastavio je listu olimpijskih pobednika koju će, sto godina kasnije, nanovo obraditi i korigovati Aristotel. Detalji sa prvih olimpijskih igara nisu sasvim pouzdani. Olimpijske igre počinju da se broje od 776. godine jer su od tada počela da se zapisuju imena pobednika. Poslednje olimpijske igre organizovane su 394. godine nove ere, što znači da je održano 293 olimpijskih nadmetanja.

O najstarijim takmičenjima svedoči Homer. U „Ilijadi“ (XXIII.257-897.) on opisuje nadmetanje junaka na Trojanskom polju, a u „Odiseji“ (VIII.100-265.) prikazuje igre na dvoru feačkog kralja Alkinoja. Kod Homera ima i drugih opisa i podataka, na pr.“Ilijada“ XXIII. 630. i dalje, kao i XXII 164. O nadmetanjima govore i Hesiod u „Poslovi i dani“, Pausanija, Herodot, Tukidid, Isokrat, kao i rimski pesnik Vergilije u „Eneidi“ sledeći Homera.

Osnovni razloga zbog koga je, pretpostavlja se, došlo do povezivanja telesnog takmičenja sa religioznim festivalima je taj što su Grci bili veoma antropomorfni u shvatanju bogova i smatrali su da će ono što njima samima čini zadovoljstvo (muzika, drama ili telesni agon) pričinjavati zadovoljstvo i bogovima. Postoji mišljenje da su borbe organizovane kao oblik posmrtnih svečanosti sa kojima se duše ratnika šalju bogovima – običaj koji je prisutan i kod drugih ratničkih naroda. To odgovara prvobitnom osmogodišnjem ritmu organizovanja olimpijskih igara koji se zasniva na verovanju da se svake osme (kasnije četvrte) godine duše umrlih pojavljuju na svetlosti.  Često se preteruje u isticanju povezanosti između telesnog agona i religioznih rituala. Homerovo prikazivanje borbi pokazuje da takva povezanost nije postojala u vremenu koje je on opevao u svojim delima. Igre o kojima on govori u „Ilijadi“ su deo pogrebnih svečanosti čiji je smisao da se zaostavština mrtvog Patrokla, Ahilovog prijatelja i saborca, podeli između najistaknutijih ratnika. Mnogi grčki atletski susreti nisu imali veze sa religioznim festivalima. Primer su pohodi Aleksandra Makedonskog na kojima su u devetnaest slučajeva održani atletski susreti i to sve radi zabave trupa, s izuzetkom jednog koji je bio deo pogrebnih svečanosti. Očigledno je, kada se imaju u vidu borilačke discipline koje predstavljaju svojevrsni „vojnički višeboj“, da je priprema za rat izvorište takmičarskog duha olimpijskih igara. Borba između ratnika i u tom kontekstu ratnički turniri su sastavni deo sticanja borbene gotovosti, ali i oblik borbe za prestiž između aristokratskih prorodica, rodova i gradova.

 Smatra se da je uspostavljanju olimpijskih igara doprinela „eksplozija“ stanovništva u Grčkoj, što je dovelo do iseljavanja i kolonijalizacije primorskih prostora u Mediteranu. Pored jezika, religija je bila glavna spona koja je povezivala Grke. To je osnovni razlog što su veliki religiozni festivali u domovini (u Olimpiji, Delfima, Delosu, Epidaurusu, Nemei i Istamu Korintskom) dobili na značaju upravo tokom ili neposredno nakon perioda kolonizacije. Oni su privlačili posetioce iz svih krajeva helenskog sveta, počevši od južne Francuske pa do Crnog Mora. Za neke je to bio svojevrstan oblik hodočašća; za druge, način potvrđivanja pripadnosti helenskoj civilizaciji. Nakon mnogih vekova, većina je dolazila da bi uživala u velikom događaju.

Učešće na igrama bio je dozvoljeno slobodnim Helenima koji nisu bili osuđivani i koji nisu uvredili bogove, a kasnije Makedoncima i Rimljanima. Pripadnici drugih naroda mogli su da prisustvuju igrama kao gledaoci. Udatim ženama bio je zabranjen pristup pod pretnjom smrtne kazne. Jedino su devojke i sveštenice hrama Zevsa Olimpijskog mogle da posmatraju nadmetanja, ali ne na samom stadionu, nego blizu njega. Pristup su imale jedino Demetrine sveštenice da bi krunisale pobednike. Demetra je bila sestra Zevsova i boginja plodnosti. U čast Demetre održavale su se, na Eleusinskom svetilištu u Atini, „velike misterije“ koje su počinjale krajem septembra i trajale devet dana. Mesec dana pre njihovog održavanja bilo je proglašeno „sveto primirje“ (ekeheiria) koje je bilo obavezno za sve grčke države.

 Takmičari su morali stići na mesto takmičenja mesec dana pre njegovog početka i bili su dužni da vežbaju i pripremaju se za takmičenja barem deset meseci. Tek kada su ispunili te uslove, i dokazali da nisu kažnjavani i da nisu uvredili bogove, mogli su da polože zakletvu da će strogo poštovati pravila takmičenja. Kršenje zakletve povlačilo je za sobom velike novčane kazne. U ranom periodu na igrama učestvuju najbolji borci kao predstavnici svojih gradova-država (polisa) koje su bile u stalnom ratu. Kasnije, na igrama učestvuju profesionalni borci koji se pojavljuju kao najamnici bogatih darodavaca koji nastoje da obezbede svoj prestiž, ali i prestiž svojih država.

 Što se tiče atletskog programa i njegovih pravila, oni su bili bezuslovno prihvaćeni u čitavom grčkom svetu. Činjenica da su olimpijski program i pravila preživela nepromenjena više od hiljadu godina objašnjava se mogućim uticajem religije, budući da su ceremonijali posvećeni božanstvima izuzetno konzervativni. Jedna od najvažnijih karakteristika antičkih olimpijskih igara je njihov veoma ograničeni program. Olimpijski program sastojao se iz sledećih takmičenja: trka konjanika i trka kočija (zaprega sa dva i sa četiri konja); tri borilačke discipline: boks, rvanje i pankration; trke na 200 i 400 jardi (jarda = 90cm), dugoprugaška trka i trka pod oružjem; petoboj (pentatlon) koji se sastojao u bacanju koplja, diska, skoka u dalj, trke na 200 jardi i rvanja. Na nekim takmičenjima bila je pridodata i trka na 800 jardi. Inače, ovaj program je važio kako za odrasle, tako i za takmičare u momačkom uzrastu. Godine 776. postojalo je takmičenje u trčanju, a 720. uvodi se takmičenje u rvanju. Takmičari su bili goli. Godine 708. organizuje se takmičenje u pentatlonu. Godine 648. uvode se trke kolima, u trospregu ili četvorospregu. Od 520. godine uvodi se trčanje u punoj ratnoj opremi, tj. sa štitom, kacigom, oklopom i kopljem. Pored uobičajenih disciplina, organizovane su i hoplomahije – borbe s oružjem, poput onih na bojnom polju. U V veku uvode se i nadmetanja u duhovnom stvaralaštvu, posebno u govorništvu i muzici.

Prvog dana igara podnošene su obredne žrtve i vršen pregled takmičara i konja; drugog dana održava se nadmetanje dečaka; trećeg dana odvija se takmičenje odraslih; četvrtog dana na programu su trke sa kolima i pentatlon; a petog dana prinose se žrtve od strane pobednika i organizuju gozbe. Uistinu, tok događaja nije sa sigurnošću utvrđen. Broj takmičara nije bio stalan. Žrebom je određivano kojim će redom takmičari nastupiti. Takmičenje se odvijalo po parovima. Pobeđeni je otpadao od daljeg takmičenja koje se nastavljalo sve dok ne bi ostao jedan (konačni) pobednik. U složenim takmičenjima kao što je pentatlon, pobednik je onaj ko je postigao pobedu u najvećem broju disciplina.

Na prvim olimpijskim igrama nije bilo određeno starosno doba takmičara. U početku se radilo o odraslim osobama, a od 37. olimpijskih igara dozvoljeno takmičenje dečaka, ali su se oni odvojeno takmičili. U Pindarovo vreme dečaci nisu redovno mogli da uzmu učešće u pankrationu (rvanje i pesničenje), a ni u pentatlonu. Stariji Heleni su se nadmetali na instrumentima (gitara, frula). Inače, na početku takmičenja nastupali su gimnastičari i konji. Pobednik nije bio vozač ili jahač, nego vlasnik konja. Ponekad su vlasnici nastupali i kao vozači, kao što je to uradio Herodot Tebanac ili Alkibijad.

Nakon završetka borbi rukovodioci takmičenja (agonoteti) su pred gledaocima i takmičarima objavljivali imena pobednika. Pobednik je kao svoju domovinu mogao da označi bilo koje mesto. Dešavalo se da pobednik izabere neki drugi grad umesto svog zavičaja. Uzroci su bili seobe, politički razlozi, ali i obećana nagrada nekog grada ako ga pobednik proglasi za svoj zavičaj. Imena pobednika ispisivana su na kamenim stubovima (stelama) ili na papirusu. Još na mestu pobede pobednika bi njegovi prijatelji i zemljaci u suton pratili kući sa poklikom: „Zdravo, pobedniče!“ Ako u međuvremenu nije bila ispevana ni jedna pesma za njega, pevali su mu starinsku epinikiju pesnika Arhiloha prateći ga do Zevsova žrtvenika gde je on prinosio žrtvu. Nakon žrtvenog obreda organizovana je gozba. U domovini, pobednika su očekivale mnogo veće počasti. Njegov povratak bio je najveći praznik. Čitav grad je učestvovao u proslavi. Gozba, muzika i pesme u čast pobednika davale su proslavi obredni značaj. Obično su roditelji ili prijatelji zamolili viđenijeg pesnika da, zbog naklonosti ili za novac, ispeva epinikiju. Epinikije su pevane grupno i to ne samo u svečanoj povorci, već i na gozbi. Ponekad bi grupa prijatelja pevala pred kućom pobednika, kao što je to bio slučaj sa svatovima. Te svečanosti su se obnavljale i povodom prazničnih dana.

Takmičenja se razlikuju po mestu gde su se održavala, po vremenu kada su se održavala i po nagradama koje su se dodeljivale pobednicima. Na najstarijim narodnim takmičenjima nagrade su bile neki vredan predmet (iskovani pehar, lepo izvezena kabanica ili haljina, hiton, nekad običan venac), ali i  ono što je bilo najvrednije iz ratnog plena, jer su se nadmetanja priređivala u čast junaka. Kasnije, kada su nadmetanja poprimila panhelenistički karakter, nagrada pobedniku bila je maslinov, lovorov, peršunov ili od borovih iglica ispleteni venac. Poznato je da su grančice masline ili lovora nošene u obrednim svetkovinama. Na olimpijskim igrama pobednici su dobijali maslinov venac jer je u olimpiskom svetilištu rastao Zevsov gaj od samih maslina. Pindar u trećoj olimpijskoj odi govori o Heraklu, mitskom osnivaču olimpijskih igara, i njegovom putu u zemlju Hiperborejaca odakle je doneo maslinu, zasadio je u Olimpiji i odredio da maslinov venac bude nagrada pobedniku. Solon je propisao nagradu za pobednika na istamskim i na olimpijskim igrama. Prvi je imao da dobije sto, a drugi petstotina drahmi. Kada se ima u vidu „teškoća kojom se novac pribavljao“ (Plutarh), kao i to da je jedna drahma odgovarala vrednosti jedne ovce (pet drahmi odgovaralo je vrednosti vola), može se steći predstava o pravoj vrednosti nagrade. U rimskom dobu, pobednici su osim venaca dobijali i grančicu palme. Godine 540. prvi put se dopušta mogućnost da se pobedniku na olimpijskim igrama podigne drveni kip, portretnog oblika, i to tek nakon postizanja tri pobede.

Antičke olimpijske igre ukinuo je vizantijski imperator Teodosije I 394. godine n. e. u ime hrišćanstva. Zgrade i hramovi u Olimpiji su razrušeni, a monumentalna statua Zevsa u sedećem položaju (visina 12, 27 metara, sa postoljem 13, 30 metara), izgrađena od slonovače i zlata, prebačena je u Konstantinopolj gde je 475. godine nestala u požaru.

Pročitaj tekst do kraja»

26. јуна 2012. at 19:11 3 коментара

Љубодраг Симоновић на ТВ „Ин“ Бијељина – мај 2012.

Љубодраг Симоновић на ТВ „Ин“ Бијељина, мај 2012.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У мају 2012. Дуци је гостовао на бијељинској телевизији „Ин“ у оквиру емисије „Сасвим лично“. Емисија је снимљена поводом предстојећих олимпијских игара у Лондону да би се показала права сурова позадина спорта и олимпијских игара, чији је утемељивач и оснивач био француз Пјер де Кубертен, наводно „велики хуманиста“ како га званичници годинама лажно представљају, а самим тим и олимпијске игре имају тобоже „миротворачки и хуманистички дух“, где је само: “ важно учествовати“, док нам сурова реалност говори да је у спорту само и једино: „важно победити“… и то по свакој цени, по цени људског живота, коју наравно највише плаћају млади људи, будући да се у спорту ни један вреднији резултат или рекорд не може постићи, а да се истовремено човек као спортиста не уништава као људско и биолошко биће, говори Дуци.

Допинг и дрога су главно средство за то, односно „индустрија смрти“, и у ту сврху добро је прочитати следеће Дуцијеве одличне и упечатљиве текстове:

Да се не заборави – смрт Биргит Дресел!
http://www.scribd.com/
Спорт у мочвари дроге:
http://www.scribd.com/

А овај текст је много значајан за разјашњавање позадине олимпизма.

Олимпизам и фашизам:
http://www.scribd.com/

Хуан Антонио Самаранч на нацистичкој прослави поздравља фашистичким поздравом. (кликни на слику да је видиш у пуној величини)

А и нека најновија дешавања нас упозоравају да спортом провејава деструктивни дух капитализма, дух смрти!

Умро фудбалер Еспањола Данијел Харк:
http://bit.ly/NdtDpF

Смрт светског првака после тренинга:
http://bit.ly/NdtQcl

Преминуо српски веслач:
http://bit.ly/L9Oad8

„Српски веслач Немања Нешић преминуо је на тренингу у Смедереву. Двадесетчетворогодишњи Нешић био је један од кандидата за одлазак на Олимпијске игре. За сада се испитују околности под којима је Нешић преминуо, а током дана ће се извршити обдукција.“

Годинама нам политичари преко својих медија и разни „спортски радници“ причају, да спорт и олимпијске игре имају „миротворачки, пријатељски и хуманистички дух“, а ево шта је стварно тај „велики хуманиста“ Кубертен говорио у својим делима, на око 60.000 страница, која је он, што се упорно крије, завештао Хитлеру и тражио је од нациста да буду „чувари“ (?!) његове „хумане олимпијске идеје“.

Кубертен је говорио: „да пријатељство није за људе, него за анђеле“ (?!!) што је основ и темељ његове утилитарне педагогије ( http://bit.ly/MOgZyk ), а говорио је још и то, да спорт треба да буде главно средство да се масе држе под контролом и покорношћу, да им буде као духовна дрога, не би ли се тако људи одвратили од проналажења правих узрока проблема у њиховим животима, како би се касније организовали да их реше кад их пронађу.

Ово правило је НСП данас довео до лудила и потпуне идиотизације, јер док се уништава природа и од живота многих људи у свету прави јад и беда, истовремено се ти исти људи примају на лудило спортских спектакла попут олимпијских игара, светских првенстава, и уместо да се побуне против своје про-капиталистичке власти која им уништава животе и прави беду од њих, они се закаче на тв екране да по цео дан посматрају разне спортске догађаје, спектакле, разне идиотске серије и слично…

Дуци је говорио и о Брејвику као чистом дехуманизованом продукту капитализма, као новом врсти убице новог светског поретка, убице терминатора, киборга… коме је живот у капиталистичком систему потпуно испразнио ум, у њему више нема емоција, људскости, он постаје потпуно роботизована наказа за убијање, он постаје терминатор по узору на холивудске филмове.

Многи теоретичари попут Чомског, Петера Слотердијка и други… свесно избегавају да уђу у суштину и бит спорта, будући да се тако у ствари улази у суштину капитализма, јер када имаш права да убијеш на спортском терену, ти онда постављаш питање природе једног друштва, истаче Дуци.

Осим овог сјајног Дуцијевог наступа, погледајте још неке вести, којих има колико хоћете, које указују како услед допинга млади људи спортисти напросто умиру ко покошени на такмичењима, утакмицама и тренинзима, а политичари и „спортски хуманитарни радници“ цинично се крсте и чуде, као не знају о чему се ту ради, јер дотични „није показивао никакве знаке да је болестан“…

Фудбалер преминуо у Италији:
http://bit.ly/MNOl1E

„Пјермарио Моросини, фудбалер италијанског друголигаша Ливорна, преминуо је данас у болници, пошто је на терену доживео срчани удар…“

Преминули хокејеш користио допинг
http://www.vesti.rs/

Смрт кошаркаша у Португалији:
http://bit.ly/MNOKks

„Амерички кошаркаш Кевин Вајдмонд из лисабонског клуба Оваренсе преминуо је у недељу у полувремену утакмице са Академиком, која се играла у граду Леирија…“

23. јуна 2012. at 18:10


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 1.022 других пратиоца

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге


%d bloggers like this: