Posts tagged ‘спорт’

Век борбе за човечанство

Извор: Топола Опленац

Општина ТополаУ Библиотеци „Радоје Домановић“ у уторак, 11. јуна, одржана је трибина под насловом Да ли је нови свет могућ. У препуној читаоници библиотеке о овој теми и опасностима по будућност човечанства, говорио је Љубодраг Дуци Симоновић. Читалачкој публици познат је као аутор бројних дела попут: Побуна робота, Олимпијска подвала, Филозофски аспекти модерног Олимпизма, Последња револуција, Нови свет је могућ.
ljds_1
Трибина је замишљена пре свега као разговор, а не као предавање, тако да су и присутни у пуној мери могли да питањима, коментарима и констатацијама активно учествују у њој. Уосталом на таквом начину вођења трибина популарни Дуци је увек инсистирао, а одржао их је више од сто.

Увод са трибине у Тополи-др Љубодраг Симоновић “Да ли је нови свет могућ“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У уводном излагању, доктор Филозофије и магистар Правних наука, Љубодраг Дуци Симоновић је изнео ставове који су послужили као инспирација за разговор. То се односило пре свега на пропитивање смисла опште људске егзистенције – куда иде човечанство? Он тврди да је у данашњем свету основна оријентација читаве информационе сфере тзв. културне сфере, уништавање идеје будућности, односно уништавање човека као визионарског бића. Све што се човеку нуди прелиставањем новина или укључењем телевизора увек је оријентисано према прошлости и даје се у димензији грубости, а не новог. Идеја трансценденције нема слободарску димензију и нема егзистенцијалну димензију.
ljds_2

Оно чиме се Симоновић бави назива се егзистенцијалним хуманизмом. Не есенцијалним који се може наћи у сфери Марксове критике капитализма. Симоновићева егзистенцијална сфера превазилази есенцијалну утолико што поставља тезу да је борба за слободу данас постала борба за опстанак. Услед уништења свега око нас, што је изазвао и изазива капитализам, XXI век ће симболисати борбу, односно „бити или не бити за човечанство“. Младим људима се даје све мањи простор у нашој земљи да могу да се сучеље са процесима који воде уништењу света. Теме попут генетски модификоване исхране и др. користе се искључиво у политичке сврхе. Оне се не постављају у контекст стварања једног новог механизма живота који се обрачунава са идејом да су само материјална добра та која човек треба да има, а да је заправо духовно богатство мера људског богатства као и развој стваралачког бића човека, развој међуљудских односа и оплемењавање природе. Идеја будућности човечанства, егзистенције добија драматичну димензију. Није исто размишљати о будућности када се седи на цветној ливади и када се налази на ивици провалије – „а ми се данас налазимо на ивици провалије“. Он суштину данашње пропаганде види у маргинализовању суштинских вредности, док се у први план стављају маргинарне ствари са циљем, засенити људе и уништити им чула, да више не праве разлику између лепог и ружног, доброг и лошег… Зато Дуци критикује спорт, као највидљивији, јер је спорт врхунац инструментализације човечијег тела који од спортисте ствара роботизовану наказу у потери за рекордом. На тај начин се и младима уништава критичка, стваралачка свест и од њих стварају савремене хорде варвара које нису у стању да се оријентишу према будућности, што види као фашизацију омладине.
ljds_3

Општина Топола Општина ТополаО односу провинција – град, Љубодраг Симоновић сматра да провинција много више духовно живи од великих градова, а нарочито Београда. И поред тога што је главни град, за њега је он мртав град када је у питању дефинисање стратешких интераса нашег народа и истовремено стварање идеје будућности. Србија и умом и душом далеко више живи него Београд. Прича о провинцијализму се код њега топи, нестаје и губи развојем интернета који омогућава човеку да комуницира са целим светом, а тиме се разбија и комплекс провинцијализма. Тамо где се човек бори за слободу и ново друштво, ма где се налазио, истакао је Симоновић, тамо је центар светске револуције – битно је да се ангажује и да та борба има мисао која отвара просторе будућности.
ljds_4
Општина Топола Општина ТополаЗа себе Дуци Симоновић каже да се не бори за стварање нове велике филозофије. Суштину види у „поумљењу човека“ јер само такав човек може да створи нови свет. То за њега није Хегелова прича о разумном свету са групом умних људи. Поумљење подразумева непосредну демократију – никако посредничку или елитистичку. Разум се налази код људи који живе и настоје да живе од свога рада. Он тврди да мора доћи време велике мисли, ако не пре, а оно када се човечанство буде суочило са егзистенцијалним проблемима који воде уништавању планете и нада се да се неће прећи она црвена линија када ће бити касно да се промени било шта. Зато Дуци конкретно тражи да човечанство делује, јер ако се људи не буду борили могућност уништења света ће бити све већа и зато ова трибина, окупљање и разговор има још већи значај и даје наду да је нови свет ипак могућ.
ljds_5

Advertisements

22. јуна 2013. at 09:49 1 коментар

Љубодраг Симоновић Дуци: ТВ СОС, 29.01.2009.

Љубодраг Симоновић Дуци: ТВ СОС, 29.01.2009.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је Дуцијево гостовање на телевизији СОС у оквиру емисије „Гост СОС-а“. То је контакт емисија у којој су се укључивали и гледаоци са својим питањима. Дуци је говорио о много чему: о себи, о својој каријери спортисте, о спорту, о допингу у спорту, о правом патриотизму… али као и увек разјашњавао је да је узрок свих пробмема у једном друштву, капиталистички поредак који је овладао светом, док су проблеми грађана и народа само „нус производ“ тог владајућег поретка иза кога стоје најмоћнији капиталистичи фанатици, са наравно послушничким режимима у многим државама које они „инсталирају“ и подупиру.

Спорт је чист продукт капитализма који само служи за покоравање маса, за њихово уништавања, како на биолошко телесном плану, тако и на егзистенцијалном, културном и духовном, само да се одвоје од сагледавања правог узрока својих егзистенцијалних проблема. На ово нарочите треба да обрате пажњу млади људи, који се свесно гурају на стадионе не би ли им уништили стваралачку енергију и претворили је у деструктивну, у обрачунима са противничким навијачима, уместо да сагледају праве узроке свог незадовољства и животних проблема, који леже у глобалном капиталистичком поретку у ком живе. Србија је обробљења њиме преко послушних марионета на власти.

Заиста, ово је један врло интересантан интервју са Дуцијем, а на његовом крају чућете од Дуција зашто је бајка о црвенкапи једна од најмонструознијих прича која се пропагандно намеће младој дечици, њиховој подсвести и тако се дечица фактички „програмиирају“ у капиталистичком систему „вредности“, на живот у капиталистичком деструктивном и антиљудси уништавајућем систему.

7. новембра 2012. at 15:29

Љубодраг Симоновић Дуци: Клот Фркет – БК ТВ, новембар 2005.

Љубодраг Симоновић Дуци: Клот Фркет – БК ТВ, новембар 2005.

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Гости Исидоре Бјелице на некадашњој БК телевизији били су Љубодраг Симоновић Дуци, Мирослав Лазански и Петар Милићевић. Тема емисије била је цивилно служење војног рока и разне манипулације са тим у вези, док је у Србији још важила обавеза служења војног рока. Помиње се афера са Владом Дивцем. Наравно, Дуци се као и увек дотиче дубљих и суштинских узрока разних ефемерних проблема у једном друштву, а не политички надуваних, а они леже у капитализму као вредносном систему који уништава свет, природу, народе и њихове државе.

5. новембра 2012. at 22:23 4 коментара

Љубодраг Симоновић Дуци: „Клопка“ ТВ Пинк 2002.

Љубодраг Симоновић Дуци: „Клопка“ ТВ Пинк 2002.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је само исечак из емисије „Клопка“ на ТВ Пинк из 2002. године коју је тада водила Оливера Ковачевић. Гости емисије били су: Љубодраг Симоновић Дуци, Петар Игња новинар недељника НИН, и Миља Јовановић активисткиња покрета „Отпор“. У емисији је углавном виђен дуел између Дуција и буцмасте отпорашице. Дуци је разјашњавао суштину борбе притив капитализма, као главног узрочника свих проблема целог човечанства, не само Србије, док се ова отпорашица бави неком тобожњом борбом за решавање „наших аутентичних проблема“, али све у циљу да се замаскира, да је главни проблем за те наше аутентичне проблеме, управо капитализам, који их системски генерише преко људи на власти, а отпораши то само треба да замагле и упакују у форму „аутентичности“ и да узрок није у капитализму.

То је тај исти капитализам који је и финансирао тај наш „аутентични“ покрет „Отпор“ ради спровођења својих циљева, разарања и уништења Србије у сваком погледу. Дуци је још тада открио да тај наш „аутентични“ покрет „Отпор“ финансира капиталистичка Америка, са централом у Будимпешти, што је буцмаста отпорашица негирала. Међутим, данас сви знамо да је то тачно, будући да је бивши амбасадор у Југославији Монтгомери, то изнео у својој књизи, са тачним цифрама колико су и када дате паре „нашим отпорашима“…

4. новембра 2012. at 17:55 1 коментар

Љубодраг Симоновић Дуци: Уништење тела

Email:comrade@orion.rs
Љубодраг Симоновић Дуци: Уништење тела
Преузми текст

УНИШТЕЊЕ  ТЕЛА

Тело је основни начин на који човек постоји у свету и основни начин на који припада свету. Оно није природна датост и као такво појава sui generis, већ је производ историјског развоја друштва. Свака цивилизација ствара специфично тело и специфични однос према телу, и на тај начин специфичног човека. Још су у антици схватили да је произвођење одређеног тела истовремено произвођење одређеног типа човека (господарске расе и роба). Класна и расна физиогномика имају прворазредни значај у грађанској антропологији и на њој посебно инсистирају грађански хеленисти који идеализују антику. Истовремено, човек не доживљава своје тело непосредно, већ посредством конкретног тоталитата епохе у којој живи и владајућег идеолошког “модела” тела, што значи као конкретно људско (друштвено) биће.

До одговора на питање шта јеу савременом свету људско тело може се доћи само у контексту владајуће тенденције развоја капитализма. Капитализам производи човека који је у функционалном јединству са њим и који омогућава његов развој пре свега тако што производи одговарајуће тело. Владајући однос  према телу посредован је „техничком цивилизацијом“, што значи да је тело сведено на својеврсну машину, а телесни покрет на механику кретања. Тeхничка функционалност и ефикасност постају најважније одлике капиталистичког тела. У суштини, владајући инструментални и израбљивачки однос према природи основ је односа према људском телу. Оно није хармонични део живе природе које, као такво, треба поштовати, већ је сведено на предмет обраде и на средство за постизање нељудских  циљева. У „потрошачком друштву“ конзумерски активизам постао је доминирајући облик телесног активизма. Тело је постало део потрошачког начина живота и прилагођено је захтевима потрошачке цивилизације. Однос према телу има инструментални карактер: оно престаје бити интегрални део људског бића и постаје средство за репродуковање владајућег поретка. Ради се, заправо, о потпуном комерцијализовању тела као “највишем” облику капиталистичког дегенерисања човека. Привид је да је човек „власник“ свога тела. Уистину, он се односи према своме телу онако како се капитализам односи према њему као човеку: дехуманизујући човека капитализам је дехуманизовао однос човека према своме телу. У питању је на капиталистички начин створени нарцизамкоји има инструменталну, деструктивну и спектакуларну природу.

Капиталистичко тотализовање света подразумева капиталистичко тотализовање тела, што значи његово изобличење и стварање хронично болесног човека. Доминира ритам капиталистичке репродукције који уништава биолошки ритам одвијања живота – без чега нема здравог човека. Човек се не руководи само конзумерским активизмом као вредносним изазовом, већ његово тело не може да опстане без све већег броја препарата и помагала, као и вештачких животних услова. Опстанак човека све је више посредован вештачким средствима која од човека стварају инвалида. Тело је изгубило природне потребе: оно не може више да прерађује природну храну, живи на медикаментима и посредством медикамената. Читав живот човека је под “третманима” који, у крајњем, треба да омогуће да опстане у функционалном складу са владајућим поретком. На основу односа према телу може се видети да развој “потрошачког стандaрда” подразумева уништавање животног стандарда. Рад, начин живота, кретање, ритам живота, исхране, спавање, простор који је савремени гето (градови), ваздух, вода, храна, дуван, дрога, пиће, начин живота који уништава природно биће човека, ноћни живот, ритам и начин исхране – готово сви облици живота постају начин дегенерисања човека. Холестерол, целулит, шећерна болест, рак, срчана оболења, неурастенија, депресивност, СИДА итд. – нису “болести савременог света”, већ капиталистички облик телесног и менталног дегенерисања човека. На делу је капиталистичка трансформација човека која се изводи тако што човек бива лишен природне и људске животворности и претворен у пластично и техничко “биће”. Истовремено, све већи број болести којима је човек изложен нису природно условљене и немају природни карактер, већ су производ лабораторија и имају геноцидни и профитабилни карактер. Ради се о капиталистичкој производњи болести које се “лече” тако, да се од човека ствара профитабилни пацијент, што значи хронични болесник. “Телесне потребе” данашњег човека одређује пропагандна машинерија и његов друштвени положај. Човек који непрестано прождире све веће количине све неквалитетније хране представља најважнији стратешки циљ индустрије хране. Она ствара све болеснијег човека кога, по природи ствари, “преузима” медицина и фармацеутска индустрија. Конзумирање све веће количине хране није телесна потреба, већ је компензација за прикраћену људскост. Исто је с пушењем, дрогирањем, алкохолизмом, конзумерским телесним активизмом попут aerobica, bodybuildinga и сл. Капитализам од последица уништавања природе и човека ствара изворе профита и развија све погубније механизме деструкције. Људско тело постаје универзална деструктивна машина и универзална канта за отпад у којој треба да нестану све отровнији производи капиталистичке цивилизације. Истовремено, егзистенцијална стрепња, понижавања која човек свакодневно доживљава, усамљеност, безнађе… ментално изобличавају човека, што непосредно условљава дегенерисање тела.

Као део капиталистички дегенерисаног света тело човека постало је средство за уништавање природности и људскости и као такво непријатељ природе и човека. Капитализам је претворио човека у деструктивну радну снагу и, истовремено, у потрошача који настоји да у што краћем времену уништи што већу количину робе. Природа те робе, која све мање има употребну вредност гледано с аспекта човека као биолошког и хуманог бића, и природа односа према роби који се своди на њено уништење, неминовно условљава дегенерисање човека као биолошког и људског бића. Конзумерски начин живота производи денатурализовано и дехуманизовано конзумерско тело и конзумерски менталитет, што у крајњем значи конзумерски поглед на свет и конзумерску (деструктивну) машту. Непрестана усресређеност на прождирање хране одвлачи ум од битних егзистенцијалних и есенцијалних питања и уништава визионарску свест. Маштање о храни  (као и маштање о луксузним колима, базенима, кућама, јахтама… – које непрестано потхрањује капиталистички вредносни хоризонт уобличен у све агресивнијој индустрији забаве) замењује маштање о свету слободних људи. Истовремено, индустрија забаве ствара такве облике бекства из реалности који уништавају у човеку потребу за умном активношћу. Капитализам ментално сакати људе тако што им уништава потребу за науком, филозофијом, поезијом, музиком, за оплемењеним разговором… Постоји само једна сфера интересовања: новац и са њим повезана политичка моћ која, у крајњем, служи за обезбеђивање поретка који омогућава стицање богатства пљачком радника и уништавањем природе.

Однос према сопственом телу је најнепосреднији однос човека према самоме себи. Отуда је основни облик отуђења човека од себе отуђење од свогa тела. Већина грађана Запада доживљава свакодневну фрустрацију због тога што њихов телесни изглед не одговара владајућем (потрошачко-рекламном) моделу тела који је основ друштвеног вредновања. Човек доживљава сопствено тело као казну, као нешто туђе и покушава да га преобрази исцрпљујућим телесним вежбама, “третманима”, пластичним операцијама… „Мода“ постаје подређивање тела доминирајућем „естетском“ моделу и на тај начин подређивање човека владајућем поретку. Све добија извитоперену димензију. Бити сведен на дехуманизованог и денатурализованог идиота постаје највиши вредносни изазов уколико доноси „славу“ и новац.

Манекенство је један од спектакуларних облика капиталистичког дегенерисања човека. Терором над телом и личношћу девојке бивају преображене у рекламне лутке и само-деструктивне зомбије. „Попети се на писту“, по цену уништења људске самосвојности и здравља, највиши је изазов за младе који су хипнотисани капиталистичком пропагандном машинеријом и обезвређени капиталистичким вредносним системом. Пониженост се маскира „спонтаношћу“, као код проститутки: кикотање постаје начин прикривања истине да се ради о томе да је девојка сведена на „месо“ и као таква на објекат сексуалног искоришћавања. Ако се однос према манекенкама пореди са односом према стоци која се појављује на пољопривредним сајмовима, разлика је у томе што однос према стоци има биолошку границу која се не сме прећи, што није случај када се ради о манекенкама које приморавају да се изгладњују до смрти. Истовремено, однос према стоци нема онај понижавајући карактер који има однос према „девојкама са писте“. Стоку не приморавају да унакази своје тело и лице да би стекла изглед који одговара „модном профилу“ који стварају капиталистички кланови из сенке и савремени гоничи робова који се појављују у облику „магова“ модних писти.

Прочитај текст до краја»

16. октобра 2012. at 11:42

Силен: Љубодраг Симоновић Дуци – Олимпизам, капитализам, деструкција

Пре неки дан добио сам сва 4 аудио записа серијала „Олимпизам, капитализам, деструкција“ који је са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем емитован на радио Београду 2 у емисији „Силен“ коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић.

Силен: Љубодраг Симоновић Дуци – Олимпизам, капиталитзам, деструкција

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Љубитељи мп3 аудио формата цео серијал могу скинути у аудио везији на доњем линку:
Скини серијал у мп3 формату (48 кб/сец. 73 мб.)

Цео серијал од 4 емисија је сад пред вама, спојио сам их и направио један аудио прилог у трајању од 03:32:13 који вам никако неће одвући пажњу због дужине, јер Дуцијево излагање је тако живо и динамично, са пуно значајних детаља које ће многи по први пут чути, рецимо о вези „хуманисте“ 20 века и тзв. „оснивача“ Међународног олимпијског покрета Кубертена и нациста, односно Хитлера, биће читано и Кубертеново писмо Хитлеру, који је писао хвалоспеве о њему, а тиме се улази у причу и нераскидиву везу капитализма, фашизма, нацизма и олимпизма…

Ови Дуцијеви цитати укратко ће вас увести у садржај и бит емисије, али било је ту још пуно тога пратећег, Дуци је причао и о себи, својој породици, фамилији, уништењу младих људи спортиста путем допинга, припрема итд…

Послушајте…

Љубодраг Симоновић Дуци:

„Кубетен је један плагијатор и преварант светског нивоа, знате. И њега форсирају зато што је он француз, односно спада у европску такозвану цивилизацију, односно – форсирају капитализам. И, онда су њега пре свега французи, а онда сви остали, знате, у ту колонијалну причу угурали….“

……….

„Ради се о борби за духовно наслеђе античко, пошто је заправо античка Грчка духовна колевка западне цивилизације, знате. И они су се борили за античко духовно наслеђе, то је била ствар престижа. У том смисли се појављује Пјер де Кубертен, који покушава да заправо у тој трци за античко духовно наслеђе француској обезбеди примат…“

……….

„У основи модерног олимпијског покрета се налази једна фашизоидна идеја, Кубертен је отворено о томе писао… да је демократија као принцип превазиђен и да треба успостављати ауторитарне организације које не одговарају било коме. И ту је сад истицао међународни олимпијски комитет као својеврсну цркву. Он је говорио:

„Ми не одговарамо никоме, ми смо самоуспостављени“.

И људи који се налазе у међународном олимпијском комитету не представљају земље чланице, него су они у ствари „наши чланови“ у земљама чланицама олимпијског комитета. Значи, тај принцип да међународни олимпијски комитет не одговара никоме. И да су они уствари ти који су носиоци да тако кажем, те истине. То је један ауторитарни модел који је Кубертена приближио у потпуности нацистима. И, он је, није случајно што је био годинама један од најважнијих рекламних агената нацистичког поретка, поготову Хитлера, до краја живота заправо.

Хоћу да кажем да је фашизоидна идеја уткана у саму бит олимпизма као једне мондијалистичке религије, односно секте, чији је циљ био уништење културног наслеђа народа, и стварање те капиталистичке цивилизације, која се заснива на принципу борба свих против свих. Значи ти олимпијски принципи су заправо изворни принципи капитализма и њих је требало наметнути целоме свету. То сам прошли пут реко, оно што није пошло за руком католичкој цркви, као доминирајућој духовној сили запада, да изврши духовну колонизацију света, то је пошло за руком олимпијском покрету који је заправо представљао европски империјалистички покрет, иза којег је стојала Француска, Енглеска, затим касније Немачка, наравно Америка се томе прикључила….“

……….

„… Тако да је тај фашизоидни моменат, значи: расизам, обрачун са женом, обрачун са човеком као умним бићем, та педагогија утилитарна Кубертенова која се заснива на принципу „васпитања без образовања“, то је све одговарало нацистичкој концепцији, и није случајно што је Кубертен у свом писму Хитлеру од 17.03.1937. године, где се захваљује Хитлеру за паре које му је овај упутио, 10.000 рајс марака, то се не каже директно у писму, али постоје документа наравно о томе, он је заправо истако управо то задовољство што је Хитлер, односно нацисти, што су имали толико, како он каже разумевање за његову педагогију. И та педагогија, „васпитање без образовања“, то је најмонстроузнија педагогија коју је иначе Хитлер изнео у свом разговору са Раушником у „Мајн Камфу“ и која је примењена свуда у свету заправо. Нигде у свету не постоји, у том такозваном спортском васпитању, теоријски део. Значи, нигде не постоји! Не објашњава се природа тела, природа покрета, међуљудских односа у телесном активизму итд… Нигде! То је страшно. Ја сам годинама инсистирао на томе, и инсистирамн, да се уведе телесна култура поново у школе, да се тај свесни однос деце према телу, да имају један, јер је тело уствари интегрални део човекове личности, и оснос према телу и однос према природи према људском друштву, уоште однос према историји, знате. Тело је резервоар несвесног, невероватно колико је тело значајно, знате. Међутим, нигде нисам наишо на подршку ни кад сам био у Немачкој, ни у Норвешкој, ни овде код нас. Нико не жели да испусти из руке тај спортски погон који је најстравичније средство за декултивисање људи и за стварање масовног идиотизма. Нигде.“

10. октобра 2012. at 16:15 1 коментар

Љубодраг Симоновић Дуци на ТВ Коперникус – август 2012.

Недавно је Љубодраг Симоновић Дуци жива легенда и борац за истину, ону потпуно огољену истину која се сакрива од маса, био гост на ТВ Коперникус у оквиру емисије „Кафенисање“ коју води и уређује Сања Ћулибрк.

Љубодраг Симоновић Дуци на ТВ Коперникус – август 2012.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Пратећи кроз емисију свој живот од почетка младалаштва, каде се безбрижно дружио са другарима и започео спортску каријеру, верујући у хуману димензију спорта које је тадашње друштво прокламовало, Дуци је веома брзо доживео отрежњење, схватајући праву суштину спорта. Спорт је у ствари индустрија смрти у рукама капитализма и њихових корпорација, пред којом нестаје хиљаде и хиљаде младих живота, милиони, у мочварама: допинга, дроге и нехуманих тренинг-третмана, у трци за победама, резултатима, рекордима, славом… јер без допинг средстава не може се постићи ни један иоле вредан резултат, рекорд, победа, а данас је вероватно присутна и нано-технологија.

Допинг „контроле“ су чиста фарса, про форме ради.

Ово је једна изузетно отворена, хумана, искрена и брижна Дуцијева прича о свему овоме што новинари у медијима упорно сакривају, ону праву истину и прљаву позадину спорта коју би родитељи и сви млади људи обавезно требали да чују, пре него што свако на свој начин уђе у „спорт“, у тај лавиринт без излаза, јер човек у спорту није третиран као човек, већ као дехуманизована и роботизована наказа у циљу постизања резултата и капиталистичког прогреса.

11. августа 2012. at 22:04 3 коментара

Старији чланци Новији чланци


Mapa sajta na srpskom

srbski
Klikom na donji link, imate pregledno sve na jednom mestu: Ducijeve tekstove, video i audio priloge, razne informacije:
http://wp.me/p6c8V-B7

Sitemap in english

eng
By clicking on the link below, you can find all in one place: Duci's articles, video and audio attachments, a variety of information in english and other languages:
http://wp.me/p6c8V-Bu

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte. Posle unosa kliknite na "Prijavi me!"

Придружите се 1.024 других пратиоца

Категорије

Архива

Хероји победе над фашизмом

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The heroes of the victory over fascism

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Европска будућност балканских народа

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

The European future of the Balkan peoples

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

JOIN US! NATO

Problemi sa slikom će biti brzo otklonjeni

Претплата / Subscribe

Банер за блог Љубодрага Симоновића Дуција

Problemi sa slikom će biti otklonjeni

Дуцијеве књиге


%d bloggers like this: